НАЈ­БО­ЉИ РВАЧ СВЕ­ТА СТЕ­ВАН МИ­ЋИЋ Ср­би­ја ми у кр­ви

– На­дам се зла­ту сле­де­ће го­ди­не – на не баш теч­ном срп­ском из­го­во­рио је Ми­цић, ко­ји је од­ра­стао у Сје­ди­ње­ним Аме­рич­ким Др­жа­ва­ма (САД), али ни по­ред то­га ни­је за­бо­ра­вио ко­ре­не.

– Из­у­зет­но сам ве­зан за срп­ску кул­ту­ру. То је та­ко по­но­сна на­ци­ја, чуо сам да сви на­ви­ја­ју у фи­на­лу. Мом ри­ва­лу си­гур­но је би­ло вр­ло те­шко да се но­си са тим. То што сам био у при­ли­ци да до­не­сем нај­сјај­ни­ју ме­да­љу Ср­би­ји не­што је не­ве­ро­ват­но. Ср­би­ја ми је у кр­ви. Ни­сам мо­гао да бу­дем срећ­ни­ји што сам свом на­ро­ду до­нео зла­то – ре­као је Ми­ћић.

За­пла­као по­сле ме­ча

Тре­нер злат­ног рва­ча Де­јан Јо­ви­чић от­крио је ка­ко је Ми­ћић ре­а­го­вао по­сле осва­ја­ња зла­та.

– По­чео је да пла­че на­кон ме­ча, ви­де­ло се ко­ли­ко му ово зна­чи и за­хва­лио се Рвач­ком са­ве­зу Ср­би­је. Со­лид­но при­ча наш је­зик, али мно­го бо­ље раз­у­ме. Те­же се из­ра­жа­ва и на­жа­лост се сти­ди, а са дру­ге стра­не, увек по­но­сно ис­ти­че да је Ср­бин, пра­ви је при­мер до­брог и вас­пи­та­ног мом­ка, уз то је и пра­во­сла­вац.  Он је до пре го­ди­ну да­на сту­ди­рао у САД и имао оба­ве­зе пре­ма колеџу за ко­ји је рвао. Са­да је ре­шио да се пот­пу­но по­све­ти и пре­да, и иако и да­ље жи­ви у Аме­ри­ци, до­ла­зи ов­де на кам­по­ве иде на при­пре­ме, био је у Ја­па­ну, Шпа­ни­ји – на­вео је Јо­ви­чић. 

Нај­бо­љи на све­ту опи­сао је ка­ко је те­кло ње­го­во од­ра­ста­ње у Аме­ри­ци.

– Срп­ска за­јед­ни­ца је ве­о­ма ја­ка и обич­но се та­мо оку­пља око цр­кве. Сви су по­ве­за­ни, зна­ју се. То је им­по­зант­на кул­ту­ра. Пра­ти­мо ју­ли­јан­ски ка­лен­дар, та­ко да је наш Бо­жић увек био 7. ја­ну­а­ра. Сла­ви­ли смо и сла­ве, та­ко да смо од­ра­сли уз мно­го оби­ча­ја у ве­зи са до­га­ђа­ји­ма за­сно­ва­них на срп­ској тра­ди­ци­ји.

Зла­то Ми­ћи­ћа би­ло је са­мо још јед­но у ни­зу срп­ских спорт­ских успе­ха у овој го­ди­ни, по­сле три­јум­фа Но­ва­ка Ђо­ко­ви­ћа у Њу­јор­ку, сре­бра ко­шар­ка­ша, зла­та ба­ске­та­ша, зла­та Ива­не Шпа­но­вић...

– Са­мо сам ма­ли део спорт­ске при­че и по­но­сан сам што пред­ста­вљам на­ци­ју и сво­ју по­ро­ди­цу – скром­но је за­кљу­чио Сте­ван Ми­ћић.

В. М. Пе­тро­вић