NAJ­BO­LJI RVAČ SVE­TA STE­VAN MI­ĆIĆ Sr­bi­ja mi u kr­vi

– Na­dam se zla­tu sle­de­će go­di­ne – na ne baš teč­nom srp­skom iz­go­vo­rio je Mi­cić, ko­ji je od­ra­stao u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma (SAD), ali ni po­red to­ga ni­je za­bo­ra­vio ko­re­ne.

– Iz­u­zet­no sam ve­zan za srp­sku kul­tu­ru. To je ta­ko po­no­sna na­ci­ja, čuo sam da svi na­vi­ja­ju u fi­na­lu. Mom ri­va­lu si­gur­no je bi­lo vr­lo te­ško da se no­si sa tim. To što sam bio u pri­li­ci da do­ne­sem naj­sjaj­ni­ju me­da­lju Sr­bi­ji ne­što je ne­ve­ro­vat­no. Sr­bi­ja mi je u kr­vi. Ni­sam mo­gao da bu­dem sreć­ni­ji što sam svom na­ro­du do­neo zla­to – re­kao je Mi­ćić.

Za­pla­kao po­sle me­ča

Tre­ner zlat­nog rva­ča De­jan Jo­vi­čić ot­krio je ka­ko je Mi­ćić re­a­go­vao po­sle osva­ja­nja zla­ta.

– Po­čeo je da pla­če na­kon me­ča, vi­de­lo se ko­li­ko mu ovo zna­či i za­hva­lio se Rvač­kom sa­ve­zu Sr­bi­je. So­lid­no pri­ča naš je­zik, ali mno­go bo­lje raz­u­me. Te­že se iz­ra­ža­va i na­ža­lost se sti­di, a sa dru­ge stra­ne, uvek po­no­sno is­ti­če da je Sr­bin, pra­vi je pri­mer do­brog i vas­pi­ta­nog mom­ka, uz to je i pra­vo­sla­vac.  On je do pre go­di­nu da­na stu­di­rao u SAD i imao oba­ve­ze pre­ma koledžu za ko­ji je rvao. Sa­da je re­šio da se pot­pu­no po­sve­ti i pre­da, i iako i da­lje ži­vi u Ame­ri­ci, do­la­zi ov­de na kam­po­ve ide na pri­pre­me, bio je u Ja­pa­nu, Špa­ni­ji – na­veo je Jo­vi­čić. 

Naj­bo­lji na sve­tu opi­sao je ka­ko je te­klo nje­go­vo od­ra­sta­nje u Ame­ri­ci.

– Srp­ska za­jed­ni­ca je ve­o­ma ja­ka i obič­no se ta­mo oku­plja oko cr­kve. Svi su po­ve­za­ni, zna­ju se. To je im­po­zant­na kul­tu­ra. Pra­ti­mo ju­li­jan­ski ka­len­dar, ta­ko da je naš Bo­žić uvek bio 7. ja­nu­a­ra. Sla­vi­li smo i sla­ve, ta­ko da smo od­ra­sli uz mno­go obi­ča­ja u ve­zi sa do­ga­đa­ji­ma za­sno­va­nih na srp­skoj tra­di­ci­ji.

Zla­to Mi­ći­ća bi­lo je sa­mo još jed­no u ni­zu srp­skih sport­skih uspe­ha u ovoj go­di­ni, po­sle tri­jum­fa No­va­ka Đo­ko­vi­ća u Nju­jor­ku, sre­bra ko­šar­ka­ša, zla­ta ba­ske­ta­ša, zla­ta Iva­ne Špa­no­vić...

– Sa­mo sam ma­li deo sport­ske pri­če i po­no­san sam što pred­sta­vljam na­ci­ju i svo­ju po­ro­di­cu – skrom­no je za­klju­čio Ste­van Mi­ćić.

V. M. Pe­tro­vić