„ДНЕВНИК„ У БЕОЧИНУ Инвестирају у путеве чекајући четврти новосадски мост да буду доступнији свима

Највише притужби стигло је управо на путну инфраструктуру, што не чуди, јер су поједине улице последњи пут пресвучене асфалтом седамдесетих година прошлог века. Како истиче, локални функционери морају да буду на терену, у непрестаној комуникацији са грађанима, да ослушкују шта их мучи, јер само тако се могу решити проблеми и побољшати квалитет живота и задрже људи на селу.

- Ове године смо из локалног буџета издвојили око 44 милиона динара и асфалтирали три улице у дужини од 1,8 километара у Раковцу, Бразилији и Черевићу - рекла је Биљана Јанковић. - Путем конкурса Управе за капитална улагања Војводине добили смо 100 милиона динара за уређење путне инфраструктуре, док смо из локалног буџета тој суми додали готово 13 милиона динара за асфалтирање 11 улица и ти радови су у току. Има много захтева за поправку путева, али нажалост, не можемо све да реализујемо у кратком периоду. И наредне године ћемо наставити радове истим темпом и издвојићемо значајну суму у ту намену, водећи рачуна о приоритетним улицама и равномерном улагању.

Индустријска зона решава питање радних места

Према речима Биљана Јанковић све више расте интересовање грађана за становање у Беочину, па су станови у две нове зграде већ продати, а урађен је и пројекат за још један блок код Спортског центра, иако су цене скочиле због близине Новог Сада и изградње моста.

Због тога су нам потребна нова радна места. Последњих годину дана отворен је трговински објекат који је запослио око 30 радника, а у општини послују  углавном мала и средња предузећа која се баве производњом, уз јавна предузећа и установе, па много радника одлази у Нови Сад - објашњава Биљана Јанковић. - План за будућност је изградња индустријске зоне поред фабрике „Лафарж“. Имамо све спремно само треба да се начини први корак – због подземних вода потребно је насути земљом простор будуће индустријске зоне у висини од пет до шест метара, што представља највећи проблем и изискује највише новца изискује.

Крајем маја Беочин се борио са поплавом због изузетно обилних падавина и тада су многи путеви оштећени, а натеже је био погођен Черевић. Општина се обратила Покрајинској влади за помоћ и добила 36 милиона динара за санацију четири улице.

- Кроз општину пролазе и регионални путеви који нису у нашој надлежности, а на које се многи жале да су пуни ударних рупа, „крпљени” ко зна када и небезбедни за вожњу. Пре свега је реч о регионалном путу другог А реда Сремска Митровица – Беочин – Нештин, који је у надлежности Путева Србије - напомиње Биљана Јанковић. - У неколико наврата смо заједно с Покрајином упућивали на потребу да се поправи тај пут и надамо се да ће се то што скорије догодити. Било би изузетно значајно да се уради тих 30 километара до хрватске границе, и то не само за Беочинце већ за све у транзиту.

Уз уређење тог пута, наглашава Биљана Јанковић, мост у наставку Булевара Европе, између Сремске Каменице и Новог Сада и између Нештина и Бачке Паланке биће од немерљивог значаја. До тих места ће се стизати брже и лакше, самим тим ће постати атрактивније за становање и за улагање привредника. Осим тога, међународно лучко пристанише, које је планирано у Баноштору, а за које је идејно решење израђено, умногоме допринети развоју винског и верског туризма.

Уштеда од 100.000 динара

Беочин је једна од ретких малих општина која је из свог буџета издвојила 13,5 милиона динара за набавку бесплатних udžybеnika за све основце који похађају Основе школе „Јован Грчић Миленко“ у Беочину и „Јован Поповић“ у Сусеку, као и подручне школе.

- За ученике регресирамо превоз у пуном износу на територији Општине, а за средњошколце и студенте половину износа, организујемо бесплатне матурске вечери за осмаке и бесплатан је вртић за свих 400 деце - набројала је Биљана Јанковић. - Уколико се све то сабере једна беочинска породица може да штеди годишње и више од 100.000 динара.

Општина Беочин је покрајинске конкурсе искористила да уложи значајну суму новца у реновирање образовних установа. Такође, на конкурсу покрајинског секретаријата за образовање школе су добиле новац за хитну санацију шете на објектима услед два снажна невремена. Централна школа „Јован Грчић Миленко“, једна од највећих школа по површини у Војводини са више од четири хиљаде квадратних метара, имала је вишегодишњи проблем с прокишњавањем крова. Оштећење је санирано захваљујући покрајинском секретаријату за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу који је за поправку Општини Беочин доделио 77 милиона динара, а у плану је и реновирање горњег спрата који због влаге.

- Подручна јединица ОШ „Јован Поповић” у Свилошу била је доста запуштена, па смо током лета окречили унутрашњост и фасаду, набавили клима уређаје, расвету и подигли ограду - рекла је Биљана Јанковић додавши да се у објекат деценијам није улагало. - Следећи корак је свакако решавање питања грејања и прикључење на гас, што ће бити дуга и вероватно мукотрпна процедура због папирологије. То морамо хитно да решимо, јер уколико деца не буду имала пристојне услове за образовање родитељи ће их уписати у другу школу, а ова ће бити угашена што никако не бих желела.

Спорт и брига о младима

Општина Беочин улаже и у спортску инфраструктуру, па је су тако реализовали смо два значајна пројекта. Реконструисани су отворени фудбалски, кошаркашки и рукометни терени у Шпицер башти, за шта је Покрајина доделила 10,6 милиона динара. У оквиру конкурса покрајинског секретаријата за спорт и омладину  Беочин је добио пет милиона динара за обнављање спортског терена у склопу ОШ „Јован Грчић Миленко“, у подручној јединици у Раковцу, у оквиру које се налази и вртић.

Централни вртић Предшколске установе „Љуба Станковић” доживео је и прву реконструкцију након готово пола века. Радови на том капиталном пројекату, који је финансиран преко Министарства за јавна улагања, а чија вредност је око 111 милиона динара, су при крају.  У склопу реконструкције биће проширени капацитети што ће смањити листу чекања.

- Битан пројекат који нас очекује, а који се реализује преко Управе за капитална улагања, јесте реконструкција фабрике воде и изградња додатног бунара, у шта ће кроз две године бити уложено 500 милиона динара - најавила је  Биљана Јанковић.

Силвиа Ковач