Наш суграђанин, Душан Богуновић: УВЕК ЈАВЉА МАМИ ДА ЈЕ ДОБРО
У последњих неколико година, плакати с поруком „Мама, добро сам!” преплавили су град и друштвене мреже, а иза ове иновативне идеје стоји наш суграђанин, студент архитектуре на ФТН-у Душан Богуновић.
Данас, из хобија, поред плаката, прави и привеске за кључеве, заставе, мајице и чарапе, које је све сам дизајнирао помоћу знања стечених на студијама.
Како је започела идеја за „Мама, добро сам!”?
– Та прича је почела лета 2015. године, када смо брат од стрица и ја први пут остали сами на мору и када су нам маме стално слале поруке да провере да ли смо добро, јесмо ли шта јели на кашику и слична питања, како то већ иде. То је почело да нас нервира, јер смо били tinеjyеri, па нам је пало на памет да узмемо парче папира, на њему напишемо „Мама, добро сам!” и пошаљемо им сваки пут у таквим приликама. Већ смо тада приметили да људи на плажи бацају поглед, да другари траже да се фоткају, и схватили да је идеја забавна и околини. Већ следеће године дошли смо са иштампаним плакатом, па смо додали и цветиће на дизајн и тако је све почело.
Када би рекао да је то постала нека шира, популарнија прича?
– Шире и популарно је постало од тренутка када смо направили Инстаграм, јер како то већ данас иде, неко се слика са постером, врло једноставно те тагује и то већ крене да се шири даље. Хвала богу, из Новог Сада сам, тако да је права прилика била понети постер на Егзит. Када сам први пут подигао постер на Денс арени, само су севали блицеви и мислим да је то био највећи бум. Енергија свих тих људи који виде плакат, насмеју се, дигну палац и желе да се сликају просто зрачи и то је оно што ме покреће.
Како мама реагује на твоје постере?
– Као „оригинална” мама, доста се навикла на ово, а и мислим да јој је лакше пошто са свих страна види да сам добро. Она је, као и остатак породице и блиских пријатеља, увек ту да ме подржи. Ту су да тагују, прошире, а када виде да се неко сликао, кажу: „Јао, знам ја њега, то је одлична фора”. Можда је стартна идеја братовљева и моја, али ту су и сви људи око мене који су заправо индиректно део ове приче.
Н. Шолаја