Naš sugrađanin, Dušan Bogunović: UVEK JAVLJA MAMI DA JE DOBRO
U poslednjih nekoliko godina, plakati s porukom „Mama, dobro sam!” preplavili su grad i društvene mreže, a iza ove inovativne ideje stoji naš sugrađanin, student arhitekture na FTN-u Dušan Bogunović.
Danas, iz hobija, pored plakata, pravi i priveske za ključeve, zastave, majice i čarape, koje je sve sam dizajnirao pomoću znanja stečenih na studijama.
Kako je započela ideja za „Mama, dobro sam!”?
– Ta priča je počela leta 2015. godine, kada smo brat od strica i ja prvi put ostali sami na moru i kada su nam mame stalno slale poruke da provere da li smo dobro, jesmo li šta jeli na kašiku i slična pitanja, kako to već ide. To je počelo da nas nervira, jer smo bili tinejyeri, pa nam je palo na pamet da uzmemo parče papira, na njemu napišemo „Mama, dobro sam!” i pošaljemo im svaki put u takvim prilikama. Već smo tada primetili da ljudi na plaži bacaju pogled, da drugari traže da se fotkaju, i shvatili da je ideja zabavna i okolini. Već sledeće godine došli smo sa ištampanim plakatom, pa smo dodali i cvetiće na dizajn i tako je sve počelo.
Kada bi rekao da je to postala neka šira, popularnija priča?
– Šire i popularno je postalo od trenutka kada smo napravili Instagram, jer kako to već danas ide, neko se slika sa posterom, vrlo jednostavno te taguje i to već krene da se širi dalje. Hvala bogu, iz Novog Sada sam, tako da je prava prilika bila poneti poster na Egzit. Kada sam prvi put podigao poster na Dens areni, samo su sevali blicevi i mislim da je to bio najveći bum. Energija svih tih ljudi koji vide plakat, nasmeju se, dignu palac i žele da se slikaju prosto zrači i to je ono što me pokreće.
Kako mama reaguje na tvoje postere?
– Kao „originalna” mama, dosta se navikla na ovo, a i mislim da joj je lakše pošto sa svih strana vidi da sam dobro. Ona je, kao i ostatak porodice i bliskih prijatelja, uvek tu da me podrži. Tu su da taguju, prošire, a kada vide da se neko slikao, kažu: „Jao, znam ja njega, to je odlična fora”. Možda je startna ideja bratovljeva i moja, ali tu su i svi ljudi oko mene koji su zapravo indirektno deo ove priče.
N. Šolaja