ЗОВУ ГА, УБИЦА ЕНГЛЕСКИХ ТЕНКОВА: КОРНЕТ шокирао чаленџере, ово су карактеристике (ВИДЕО)
Од почетка Специјалне војне операције, забележена је интензивна употреба противоклопних система различитих врста, а са руске стране се по својој ефикасности посебно истакао сада већ чувени "корнет".
Реч је о наоружању које је развио "Конструкторски биро приборостројенија" (КБП) са седиштем у Тули, а производи фабрика "Дегтјарова" из Коврова.
Званичан назив читавог комплекса је 9К135, док се ознака ракета у калибру 152 mm које користи састоји од 9М133 и додатних знакова у зависности од конкретне модификације.
"Корнет" је настао као алтернатива са већим дометом и борбеним способностима од противоклопних ракетних система са краја Хладног рата, попут 9К111 "фагот" и 9К113 "конкурс". Будући да се ради о тежем и скупљем наоружању од поменутих prеthodnika, првобитна намера је била да нови комплекс буде додатак, а не замена за већ постојеће системе.
Развој је започет 1988, прва верзија извозне варијанте познате као "корнет-е" представљена је јавности 1994, док су га копнене снаге руске војске у оперативну употребу увеле 1998. године. Након тога конструисано је неколико различитих верзија, укључујући и модернизовану "конрет-м" ("корнет-ем"), а основна намена ових система је уништавање тенкова са или без динамичке заштите (ескплозивно-реактивни оклоп), лако оклопљених возила, утврђења и нисколетећих ваздухоплова при малим брзинама, чак и у окружењима са електронским и другим видовима ометања, дању, ноћу у свим временским условима.
Компоненте, посада и начин дејства
Основна верзија "корнета" састоји се из неколико компоненти: преносног лансера 9П163-1 са расклопљивим стативом на три ноге (трипод конфигурација) и једном лансирном цеви која уједно служи и као контејнер за транспорт ракете; система за управљање ватром са уређајем за нишањење и навођење 1П45-1; термовизијске справе 1ПН80 за домаћу, тј. 1ПН79-1 за извозну варијанту, намењене за дејство у ноћним и условима смањене видљивости; вођене ракете са тандем кумулативном или термобаричном бојевом главом; јединице за напајање електричном енергијом; и средстава за поправку и одржавање.
Будући да се ради о преносном ракетном систему укупне тежине око 65 килограма, посаду углавном чине два човека, при чему један носи лансирну цев наоружану ракетом, а други трипод, систем за управљање ватром и термовизијску српаву.
Транспорт "корнета" и посаде до ватреног положаја се углавном обавља возилима и прелазак из маршевског у борбени положај траје мање од минута, док се припрема и испаљивање обављају у једној секунди.
Систем је конструисан тако да је за откривање циља, нишањење, лансирање, навођење и последично уништавање мете, потребан само један од два члана посаде. За све време дејства оператер се налази ван линије видокурга и ватре непријатеља, јер су уређаји за навођење и нишањење смештени испод лансирне цеви. Овакво решење омогућава употребу корнета" из лежећег или клечећег става на припремљеним и неприпремљеним ватреним положајима са или без заклона, али из стојећег става уколико се оператер налази у посебној врсти заклона као што је "лисичија рупа".
Овај противоклопни ракетни комплекс је изузетно једноставан за коришћење, па не захтева висок степен обучености посаде, а саме ракете не захтевају много одржавања у условима борбе или складиштења.
Основна верзија "корнета" се може користити при распону температура од -50 до +50 степени Целзијуса, док је за пустињске услове направљена модификована варијанта са распоном функционисања од -20 до +60 степени.
"Корнет" на оклопним платформама
Описана основна верзија и њена извозна модификација могу бити уграђене на разне врсте точкаша и гусеничара, оклопних и неоклопних. Међутим за ове потребе, руски војни конструктори развили су различите варијанте како би додатно повећали ефикасност и унапредили сегмент противоклопне борбе механизованих и моторизованих јединица.
Једна од њих је и "корнет-т", која се састоји од платформе (носача), односно борбеног возила пешадије БМП-3 и два лансера за дејство ракетама 9М133, са укупно 16 ракета од чега је 12 смештено у аутоматском пуњачу, а четири у трупу оклопњака.
"Корнет-Т" се због тога може класификовати као ловац тенкова, а главна предност је свакако могућност дејства по два различита циља истовремено или двострука паљба по једном. Током маршевског положаја, оба лансера се увлаче унутар возила носача.
Посебно је интересантан и борбени модул "квартет", који се састоји од лансера 9П163-2, са четири лансирне цеви наоружане ракетама и опсегом кретања од 360 степени по азимуту, уређаја за нишањење и навођење, термалног нишана, седишта за оператера, јединице за напајање електричном енергијом, и додатних пет ракета.
Главне предности "квартета" су опција лансирања ракетног салва, чиме се осигурава успешно дејство по циљу са експлозивно-реактивним оклопом и системом активне заштите, као и висок ниво мобилности, будући да се овај модул углавном уграђује на лако оклопљеним платформама.
Које све ракете "корнет" користи?
Постоје четири противоклопне вођене ракете у калибру 152 mm конструисане за основну и извозну верзију "корнета" и то: 9М133 – прва ракета са тандем кумулативном бојевом главом пробојности 1.000 mm за мете оклопом од ваљаног хомогено челика иза експлозивно-реактивних плоча (динамичке заштите), максималног домета пет км у дневним условима; 9М133-1 – унапређена производна верзија прве ракете са тандем кумулативном бојевом главом пробојности 1.000-1.200 mm за мете оклопом од ваљаног хомогено челика иза експлозивно-реактивних плоча, уведена у употребу почетком двехиљадитих; 9М133Ф – рана варијанта са термобаричном бојевом главом за уништавање живе силе на отвореном и у заклонима, јачине еквивалетне експлозији 10 килограма ТНТ; и 9М133Ф-1 – ракета настала комбинацијом 9М133-1 и термобаричне бојеве главе са 9М133Ф.
Тежина свих ових ракета је 27 кг, односно 29 кг са лансирном цеви, а максимална брзина 250 м/с. Њихов максимални домет по даљини не рачунајући прву је 5,5 км у дневним, тј. између 3,5 и 4,5 у ноћним условима, минимални 100 м и могу се користити на надморским висинама до 4.500 метара. Навођење је полуаутоматско уз помоћ ласерског снопа којим оператер све време до удара осветљава циљ, а могуће одступање од циља је пет метара.
Распоред унутрашњих компоненти је неконвенционалан, па се тако у носу налази мање експлозивно пуњење намењено за активирање експлозивно-реактивног оклопа (у случају ракета са тандем кумулативном бојевом главом), док се у средишњем делу налази мотор на чврсто гориво, иза ког је позиционирано главно експлозивно пуњење.
Предност оваквог распореда је што мање пуњење има више времена да активира динамичку заштиту, док је негативна страна што може доћи до деформације главног пуњења и последично мањег степена пробојности. Уређај за навођење и сензор за ласерски сноп су у репу ракете чиме је обезбеђен висок ниво отпорности на било какву врсту ометања, јер су поменуте компоненте окренуте у смеру посаде и лансера.
Kurir.rs/RT Балкан