Царичин град није случајно одабран Родни град ЦАРА ЈУСТИНИЈАНА на УНЕСКОВОЈ ЛИСТИ
БЕОГРАД: Одлуци Владе Србије о утврђивању мера заштите, граница заштићене околине и мера заштите заштићене околине археолошког налазишта Царичин град, непокретног културног добра од изузетног значаја, prеthodio је вишедеценијски рад на утврђивању заштићене околине и мера заштите тог јединственог примера рановизантијског града, саопштено је из Републичког завода за заштиту споменика културе.
Царичин град и је у научним круговима идентификован као Justinniana Прима - град који је у ВИ веку, у свом родном крају подигао византијски цар Јустинијан И (527-565).
Републички завод за заштиту споменика културе у име Владе имплементира трогодишњи капитални пројекат ”Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град”, наводи се у саопштењу.
У првој години реализације пројекта, у оквиру припреме номинационог досијеа за упис археолошког налазишта Царичин град на Листу светске културне и природне баштине Унеска, Републички завод је спровео додатна снимања и рашчишћавање терена у циљу даљег евидентирања стања, истраживања и документовања, као и презентације локалитета и његове шире заштићене зоне, укупне вредности преко 67 милиона динара, који су финансирани су из капиталног пројекта преко Министарства културе.
Спроведено је снимање Лидар-техологијом ширег простора културног добра на подручју општина Лебане, Бојник и Прокупље.
Снимљена су утврђења у околини града - Марино кале, Бреговина и Злата, као и око 20 километара квадратних трасе аквадукта, којим је град снабдеван водом од изворишта на Радан планини.
Рашчишћавањем терена откривена су, деценијама високим растињем скривена налазиша - остаци аквадукта и две бране, на Царичинској реци и Злати, као и Виле Урбане, Принципије и дела бедема Доњег града с кулом.
Стубови аквадукта код бране на Царичинској реци су конзервирани пре 20 година, док локалитет Злата Кале никада није истраживан нити документован, иако се о постојању рановизантијске бране на Златској реци зна пуних 140 година, наводе из Завода.
Брана у селу Злата, која је била дуга 102 и висока до седам метара, рашчишћена је у августу 2023. године први пут после четири деценије, током којих је урасла у густу шуму.
Спроведено је фотограметријско и снимање Лидар технологијом, а Републички завод ће до краја године израдити предлог одлуке о правној заштити сачуваног дела бране дугог 90 метара, додаје се у саопштењу.
До краја 2023. године биће реализовани конзерваторско-рестаураторски радови на тремама ван бедема, као и превентивна конзервација откривених делова две бране, а премијерно ће бити приказан документарни филм о археолошком налазишту Царичин град и до сада реализованим истраживачким, конзерваторско-рестаураторским радовима и даљим плановима на откривању, обнови и презентацији овог изузетно вредног археолошког локалитета, наводе још из Завода.