САЊА ДОЛЕЖАЛ О КОНЦЕРТУ „НОВИХ ФОСИЛА”: Како је добро запевати опет у Новом Саду

- Срећни смо да након неколико година опет долазимо на дружење с нашом публиком у Новом Саду. Пуно позитиве, добре енергије, хит до хита, све то доносимо са собом на кров Променаде, 2. септембра.

Бенд „Нови фосили” траје преко 50 година, ваше песме су и данас део многих прослава и програма радијских станица. Да ли вам публика тражи увек исте песме или се њихови фаворити можда мењају с временом и трендовима, односно да ли нове генерације имају нове фаворите?

- Следеће године, дакле 2024. биће тачно 55 година од постанка групе „Нови фосили”. Пуно је предивних песама настало кроз све те године, али ове које сада изводимо на концертима, показале су да су прошле тест времена, воле их једнако и млади и старији. „Саша”, „Добра стара времена”, „Плава кошуља”, „Милена”, „Ја сам за плес”... тешко би их било све сада побројати, али све ћемо извести на концерту.

На свом соло албуму сте имали песму „Жуљају ме ципеле” а у наставку се каже „А ја морам ићи на плес”. Шта вас је све жуљало током каријере а требало је с осмехом певати и играти?

- Ufff, изврсно питање (осмех). Сада, с одмаком времена, заиста могу рећи да су ми године проведене с фосилима најлепше пословно раздобље у животу, али да, било је тренутака који нису били нити лепи, нити лагани. У тим тренуцима изаћи пред публику насмејан, а можда ти се плаче... није лако.

Такође, једна ваша песма каже „Иду дани, иду ноћи, лете године...” али ви као да сте замрзнути у времену те се често преко друштвених мрежа могу прочитати коментари како сте младолики. Да ли то песма чува човека или је тајна у нечем другом?

- Мени врло драга песма из солистичке етапе „Иду дани, иду ноћи, лете године”... Заиста су године пролетиле, када се окренем за собом, чини ми се пребрзо. Хвала на комплименту, али заиста нисам замрзнута у времену, не скривам своје године, него их с поносом носим. Младост је предивна, али ове средње, мудре године исто тако могу бити дивне, ако их прихватиш. А уз песму је све лакше.

Да ли сте икада сазнали зашто је укинута ваша емисија „Сања” која је по гледаности могла да траје као чувена Опра Винфри? Да ли бисте поново радили такав пројекат?

- Власници телелевизија имају право на своје одлуке, добре или лоше. Волела сам да радим ток-шоу и поново бих се усудила радити. Живот је непресушна инспирација и тема за такве емисије.

Играли сте у две популарне представе мјузиклу „Менопауза” и драми „Љубав, губици и мода”. Има ли шансе да те представе поново заживе и да можда гостујете у Србији?

- Пресретна сам да сам имала прилику глумити у мјузиклу „За добра, стара времена”, мјузиклу „Менопауза” и сторителингу „Љубав, губитци и мода”. Сваки од тих позоришних пројеката ми је био изазов и нешто ново. Мислим да нас изазови оснажују и добро је да преиспитујемо своје могућности цео живот. Представе више не играмо, па тако и нема прилике да с њима гостујемо у Србији.

Искусили сте посао водитељке, певачице, глумице, шта је најзахтевније а шта можете да одрадите и у сну?

- Волим све те делове забављачког посла, различитог уметничког изражаја. За сваки посао имам одговорност, па и трему. Тако да не бих могла рећи да нешто радим онако, лагано ко у сну. Ипак, можда сам најопуштенија на музичкој сцени, јер ми је то највећи део каријере.

Дуго трајате на сцени, препознатљиви сте по осмеху у беспрекорном имиџу. Како сте избегли конфликте који су тако чести на естради?

- Нисам тип од конфликата, а увек сам волела колико могу, приватан живот чувати за себе. Не можеш увек то успети, поготово у данашње време, али можеш барем покушати. Што се тиче колега и колегиница на естради, све их уважавам и поштујем, али моји пријатељи су у другим професијама и немају везе с естрадом, осим Зеца и Маринка, наравно.

Снежана Милановић

фото: Горан Чижмешија, Aquarius рецордс