ЕУ ДА ОДРЖИ ОБЕЋАЊА Проширење ЗАПАДНОГ БАЛКАНА до 2030. године

"Време је да се бавимо проширењем, треба да земље Западног Балкана назовемо будућим чланицама", истакао је Мишел на отварању 18. Бледског стратешког форума.

Навео је да је пут ка Европској унији почео пре 20 година, и да је спорост путовања ка ЕУ разочарала многе и у ЕУ и региону.

"ЕУ мора да одржи своја обећања", поручио је Мишел и додао да ако ЕУ жели да буде јача и сигурнији, Европска унија мора да постане јача.

Он је навео да интеграција нових чланица неће бити лака јер ће то утицати на политику, програме и буџет Европске уније.

"Биће потребне политичке реформе и политичка храброст. Територија и демографија Европске уније ће се повећати", рекао је Мишел, додавши да ће бити потребна значајна средства за помоћ будућим чланицама.

Истакао је да више чланова подразумева више разноликости.

"Мораћемо да прилагодимо наш институционални оквир и процедуре, како би проширена ЕУ била у стању да доноси ефикасне и правовремене одлуке", рекао је председник Европског савета.

Он је навео да је јединство срж снаге Европске уније, а да срж проширења није у процесима, проценама, преговорима и споразумима, већ људи, будућност деце и судбина Европе.

"Зато морамо да буде сигурна да су њихова срца уз нас", поручио је Мишел.

Председник Европског савета рекао је да је рат у Европи, на тлу Украјине, показао да се мир и демократија не могу узимати здраво за готово.

"Овај рат не разара само Украјину. Има дубоке последице на будућност нашег континента и на глобалну безбедност", навео је Мишел.

Истакао је да је Европска унија, упркос томе, постала утицајнија, самоуверенија и реалистичнија.

"Желимо да будемо утицајнији да бисмо обликовали бољи свет. Желимо да будемо јачи како бисмо били јачи савезник. Због тога градимо нашу стратешку аутономију, циглу по циглу", рекао је Мишел.

Премијер Хрватске Андреј Пленковић поздравио је "храброст" Мишела, нагласивши да је важно да се битне одлуке о проширењу донесу на Европском савету у децембру, између осталог, због тога што је следећа година изборна у ЕУ, САД и Русији.

"Док се формирају нове институције неће се ништа стратешки догађати по питању проширења, а то значи практично до почетка 2025. године. Зато ми се чини да је много важније да чујемо извештај Европске комисије у октобру и да након тога буду донете одлуке", рекао је Пленковић.

Шефица словеначке дипломатије Тања Фајон навела је да Словенија има два главна приоритета: окончање рата у Украјини и проширење Европске уније на Западни Балкан.

Она је додала да је међународна солидарност јака онолико колико је јак и мултилатерализам.

"У ствари, јачање међународне солидарности и безбедности највише зависи од ефикасног мултилатералног система", рекла је Фајон.

Истакла је да мора да се формира јака међународна коалиција, која подржава међународне организације и институције, како би се осигурала стабилност и солидарност.

"Једнако је важно регулисати борбу против дезинформација и лажних вести, као и област вештачке интелигенције", поручила је Фајон.