(ФОТО) Репортери „ДНЕВНИКА” на лицу места: НАПРЕДУЈЕ ОБНОВА АЛМАШКОГ КРАЈА, следи ОЗЕЛЕЊАВАЊЕ И ПЕЈЗАЖНО УРЕЂЕЊЕ најстаријег дела града
НОВИ САД: Након реконструкције комуналне инфраструктуре у делу Алмашког краја почело је постављање садних јама и партерно уређење, као предуслов за озелењавање и пејзажно уређење, а уследиће и радови на саобраћајним површинама.
Прва фаза обнове најстаријег дела Новог Сада почела је у децембру, а планирани рок за завршетак је 600 календарских дана.
До сада је за радове у склопу прва фазе издвојено око 217,5 милиона динара, а Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада пре десетак дана доделио је уговор, вредан више од 1,6 милијарди динара (1.612.772.265) групи понуђача на челу с новосадском фирмом „Интек“. Како се из документације објављене на Порталу јавних набавки може приметити у питању је други део радова у склопу прве фазе и почетак друге (2.а), којом је обухваћена Алмашка улица.
Паралелно с реконструкцијом инфраструктуре обновљају се објекати. Сређивање десет кућа у улицама Саве Вуковића 9, 11, 12, 13, 14 и 15 и Земљане ћуприје 1, 7, 9 и 11, коштаће готово 134,8 милиона динара, с ПДВ-ом (134.771.142). Конзерваторско-рестаураторски и грађевинско-занатски радови на тим објектима поверени су фирмама „Орнамент-инвестинжењеринг“, „Грамар” и „Никовић компани” из Београда, као и „НПН” и „Прима Идеа” из Новог Сада. Реч је иначе о наставку обнове градитељског наслеђа, с тим да је prеthodna фаза, за коју је издвојено 100,2 милиона динара, обухватала сређивање фасада и кровова на кућама у Ђорђа Јовановића 1, 3 и 4, Златне греде 20, на углу са Ђорђа Јовановића, те Саве Вуковића 1, 2, 3, 4, 5, 6, 8 и 10, као и у Земљане ћуприје 2 и Скерлићевој 39.
Пројекат међу пет најбољих на свету
Пројекат новосадског студија „ДБА“ међу пет најбољих у свету
Пројекат уређења Алмашког краја, који је урадила новосадска фирма „ДБА“, у најужем је избору на престижном такмичењу „Architizer A+Award“, а ту вест објавио је на свом Инстаграм налогу председник Покрајинске владе Игор Мировић, и подсетио на то да је израду пројектне документације финасирала Покрајинска влада.
- Пројекат уређења Алмашког краја изабран је у првих пет из целог света на „11. Architizer A+Award“ такмичењу - навео је Мировић. - У конкуренцији смо са једним пројектом из НР Кине, једним с Исланда и два пројекта из САД. Браво за моје сараднике иза партнере из Градске управе Новог Сада.
Имајући у виду обим и сложеност посла, као и чињеницу да је реч о заштићеној културно-историјској целини, сређивање Алмашког краја одвија се у неколико фаза. У наредне три године предвиђена је обнова зоне у југоисточном делу, тачније улица Златне греде, Скерлићеве, трга на укрштању Златне греде и Скерлићеве, који би требало да понесе назив Орфелинов трг, Милована Видаковића, дела Ђорђа Јовановића, од Косовске до Саве Вуковића, део Саве Вуковића, од Ђорђа Јовановића до Лађарске. Други део инвестиције биће реализован у неколико подфаза.
Обнову најстаријег дела Новог Сада заједнички финансирају Град и Покрајина. Пројектом архитектонско-урбанистичког уређења, који ће бити реализован у наредних шест година, обухваћено је 28 улица и 600 објеката, а планирана је и измена режима саобраћаја, што подразумева креирање примарно пешачке зоне, измештање главних транзитних праваца из централног дела на ободне делове простора. Урбанистичко-архитектонски пројекат за уређење Алмашког краја, односно простора површине око 22,58 хектара урадила је новосадска фирма „ДБА“, а за техничку документацију, неопходну за ревитализацију најстаријег дела града, који представља сам почетак Новог Сада, издвојено је готово 97,6 милиона динара.
Подсетимо, из Завода за заштиту споменика културе наводе да је Алмашки крај значајан због сачуване целовитости историјске урбане матрице, документовања архитектонских и историјско-уметничких вредности слојевитог градитељског наслеђа различитих стилских и обликовних одлика, као и очуваног континуитета настањивања, привредног, научног, културног, духовног и друштвеног живота у Војводини. Из тог разлога је пре две године Одлуком Владе Републике Србије утврђен за просторну културно-историјску целину.
Ј. Вукашиновић
С. Ковач