ТРАДИЦИЈА ДУГА ТРИ ВЕКА Пирот чува ћилимарство, ХИЛАНДАРУ ДАРУЈЕ 25 ЋИЛИМА

Градоначелник Пирота Владан Васић рекао је Танјугу да је у Галерији "Чедомир Крстић" по први пут представљен део колекције ћилима који ће септембра бити однети у Хиландар.

Овде је изложено 15 ћилима, а укупно ће бити поклоњено 25 и ја очекујемо да током септембра месеца делегација нашег града отпутује на Хиландар и да ћилиме уручимо монаштву највеће српске светиње. То је заиста, по мени, најрепрезентатинвије што ми имамо а што можемо да поклонимо нашем манастиру на Светој Гори, казао је Васић.

Град Пирот је након катастрофалног пожара који је задесио Хиландар пре готово две деценије, када је делом страдала и непроцењива колекција пиротских ћилимова која се чувала вековима у овој светињи, поклонио Хиландару велику количину ћилимова, па је ово друга оваква донација Града Пирота највећој српској светињи.

Једна од најстаријих пиротских ткаља, osamdеsеttrogodišnja Светлана Манић, ћилимарски занат учила је далеке 1953. и 1954. године.

Две године сам учила ткање, после сам радила у ћилмарској задрузи, па радила у Тигру па када сам отишла у пензију поново сам почела да ткајем. Нажалост, у мојој кући нема ко да наследи овај занат. Ћерка ми се удала у Црној Гори, унука ми је ту али њу то не интересује. Када се научи, ткање није тешко, али мора да постоји јака воља и да се не губи нада, рекла је Светлана Манић.

Славица Јовановић, председница Удружења ткаља у Пироту које већ две године врло успешно реализује школу ткања каже за Танјуг да је кроз школу ткања прошло неколико десетина жена.

Полако покушавамо да вратимо ћилим у Пирот, да почне да се израђује. У оквиру Удружења ткаља основана је школа ткања која ради од 2021. године и неколико десетина жена је научило да тка, макар основне шаре, али научиило је основну припрему, постављање разбоја, што је врло битан сегмент ткања, каже председница Удружења ткаља Славица Јовановић, и сама искусна ћилимарка.

Према њеним речима, традиција ткања у Пироту дуга је 300 година.

Некада је, почетком 20. века постојала школа ткања, било је много ткаља, а између два светска рата било је на хиљаде ткаља. Жене су после Другог светског рата допуњавале породични буџет ткањем ћилима, каже Јовановићева.

Кустос Музеја Понишавља у Пироту, у пензији Тања Карановић каже да у студији Милице Петковић може да се нађе да је крајем 19. века, једне године због болести пиротско виногорје потпуно побацило са родом.

То је озбиљно угрозило буџете пиротских породица у то време, али су тада у помоћ притекле вредне руке пиротских ткаља које су ткале ћилиме и продавале их и тако попуниле кућне буџете, каже Карановићева.

Фестивал пиротског ћилима почео је данас и трајаће до 26. августа. За то време биће организован велики број ткачких радионица, за одрасле али и за млађе нараштаје, модне ревије, концерти и друга дешавања у славу пиротског ћилима.