TRADICIJA DUGA TRI VEKA Pirot čuva ćilimarstvo, HILANDARU DARUJE 25 ĆILIMA

Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić rekao je Tanjugu da je u Galeriji "Čedomir Krstić" po prvi put predstavljen deo kolekcije ćilima koji će septembra biti odneti u Hilandar.

Ovde je izloženo 15 ćilima, a ukupno će biti poklonjeno 25 i ja očekujemo da tokom septembra meseca delegacija našeg grada otputuje na Hilandar i da ćilime uručimo monaštvu najveće srpske svetinje. To je zaista, po meni, najreprezentatinvije što mi imamo a što možemo da poklonimo našem manastiru na Svetoj Gori, kazao je Vasić.

Grad Pirot je nakon katastrofalnog požara koji je zadesio Hilandar pre gotovo dve decenije, kada je delom stradala i neprocenjiva kolekcija pirotskih ćilimova koja se čuvala vekovima u ovoj svetinji, poklonio Hilandaru veliku količinu ćilimova, pa je ovo druga ovakva donacija Grada Pirota najvećoj srpskoj svetinji.

Jedna od najstarijih pirotskih tkalja, osamdesettrogodišnja Svetlana Manić, ćilimarski zanat učila je daleke 1953. i 1954. godine.

Dve godine sam učila tkanje, posle sam radila u ćilmarskoj zadruzi, pa radila u Tigru pa kada sam otišla u penziju ponovo sam počela da tkajem. Nažalost, u mojoj kući nema ko da nasledi ovaj zanat. Ćerka mi se udala u Crnoj Gori, unuka mi je tu ali nju to ne interesuje. Kada se nauči, tkanje nije teško, ali mora da postoji jaka volja i da se ne gubi nada, rekla je Svetlana Manić.

Slavica Jovanović, predsednica Udruženja tkalja u Pirotu koje već dve godine vrlo uspešno realizuje školu tkanja kaže za Tanjug da je kroz školu tkanja prošlo nekoliko desetina žena.

Polako pokušavamo da vratimo ćilim u Pirot, da počne da se izrađuje. U okviru Udruženja tkalja osnovana je škola tkanja koja radi od 2021. godine i nekoliko desetina žena je naučilo da tka, makar osnovne šare, ali naučiilo je osnovnu pripremu, postavljanje razboja, što je vrlo bitan segment tkanja, kaže predsednica Udruženja tkalja Slavica Jovanović, i sama iskusna ćilimarka.

Prema njenim rečima, tradicija tkanja u Pirotu duga je 300 godina.

Nekada je, početkom 20. veka postojala škola tkanja, bilo je mnogo tkalja, a između dva svetska rata bilo je na hiljade tkalja. Žene su posle Drugog svetskog rata dopunjavale porodični budžet tkanjem ćilima, kaže Jovanovićeva.

Kustos Muzeja Ponišavlja u Pirotu, u penziji Tanja Karanović kaže da u studiji Milice Petković može da se nađe da je krajem 19. veka, jedne godine zbog bolesti pirotsko vinogorje potpuno pobacilo sa rodom.

To je ozbiljno ugrozilo budžete pirotskih porodica u to vreme, ali su tada u pomoć pritekle vredne ruke pirotskih tkalja koje su tkale ćilime i prodavale ih i tako popunile kućne budžete, kaže Karanovićeva.

Festival pirotskog ćilima počeo je danas i trajaće do 26. avgusta. Za to vreme biće organizovan veliki broj tkačkih radionica, za odrasle ali i za mlađe naraštaje, modne revije, koncerti i druga dešavanja u slavu pirotskog ćilima.