Новинар и писац Будо Симоновић ОТКРИВА ПОТРЕСНЕ ПРИМЕРЕ КРВНЕ ОСВЕТЕ У ЦРНОЈ ГОРИ, то је у црно завило многе породице

Новинар и писац, Будо Симоновић, у својој каријери бавио се најтежим злочинима чији мотив је била управо крвна освета.

- То је укорењено не само у овом нашем црногоском друштву, већ уопште у том поднебљу брдском да тако кажем. То је једна појава која се појављивала у делу Херцеговине и у поједининим деловима Босне, односно на свим просторима где су људи живели далеко од цивилизације, где су били принуђени да сами исправљају оно што држава није могла да намири, то јест правда да задовољи, али мислим да је то било најизраженије на простору Црне Горе и Албаније -казао је за РИНУ, Будо Симоновић.

Иако се сада сила крвне освете ретко може видети, још увек постоје дубоки корени овог феномена, а друштво, како каже Симоновић, чини јако мало како би их сасвим исчупало и угасило. Према његовим речима, један од најкрвавијих примера стиже са Цетиња и везан је за породице Калуђеровић, Поповић и Грдинић.

Никола Калуђеровић годину ипо дана након што је изгубио сина јединца Жељка на свиреп начин, како каже Симоновић, осветио се тако што је убио брата од убице. Те 1987. године намирио је дуг у крви али мир никада није нашао и окончао је живот три деценије након што је осветио сина.

- Он је, мислим осуђен на 20 година због те крвне освете, мада није издржао ни пола те казне, јер је помилован. Оно што је посебно карактеристично у том случају јесте чињеница, да нико није покушао да га одговори од тога, и да га охлади. Управо сам га ја то питао на шта ми је одговорио - за свих годину ипо дана, а много је људи прошло кроз кућу, нико није покушао да ме охлади, већ насупрот, људи су доносили толико оружја, које су ми нудили да сам могао целу чету наоружати - присећа се Симоновић.

Он додаје да је, са друге стране, пре ових догађаја, Петар Калуђеровић један од Николине браће, у безазленој ситуацији убио Перишу Поповића. Петар је осуђен на десет година затвора, када је издржао пола казне и добио могућност да се креће ван затворских бедема, отац убијеног Перише га је пресрео у Никшићу и потегао оружје, али није успео убити Петра и завршио је у затвору у ком је и умро.

- Један од браће Поповића који је потом требало да изврши ту крвну освету, очигледно није могао да преузме то бреме и извршио је самоубиство, скочио је са стене у море код Котора и убио се. Остао је тај трећи брат, породичан човек који је имао шесторо деце. Прошле су силне године, скоро тридесет. Он је живео у Никшићу и једног дана кренуо је да посети мајку, дошао је аутобусом до Цетиња и ту је имао неки посао да заврши, када је изашао напоље, први човек на кога је налетео био тај његов крвник. Он није издржао извукао је пиштољ и рекао - чекај Петре Калуђеровићу јутрос нећеш умаћи и убио га насред улице - говори Будо.

На сахрани његовог брата Петра, Никола Калуђеровић заклео се пред осталима да је стављена тачка на ланац крвне освете у њиховој породици. Будо Симоновић посебно памти речи њихове мајке.

- Стално је понављала "Ко крв дугује, већ тугује. Немојте да ми крв на децу навлачите", јер оног тренутка када некога убијете, ви сте крвници - каже он.

Будо је кроз свој рад писао и о томе како је избегнуто крвопролиће у Тузима поред Подгорице, седамдесетих година приошлог века. Године 1970. догодила се саобраћајна несрећа у којој је погинуо син Селима Фрљукчића, човека од ауторитета и моћи. На сахрани Селим је осетио погледе, и људе као да су немо питали да ли ће он осветити свог сина.

- Он је то осетио над главом мртвог сина и тада заклео своје племенике, рођаке да забораве то и да ће суд рећи ко је то крив и колико је крив, нема крвне освете. Међутим то је била варница, прва реч да тако кажем, да се окупе угледни људи и да организују велики скуп у Тузима у којима су били пристутни највиђенији људи из тих племена и тога дана они су потписали декларацију, дали бесу да више неће бити крвне освете и није је било - закључује Будо.

У Црној Гори крвна освета још увек није искорењена, постоји много случајева који нажалост показују да та варница и даље тиња међу нашим народом.

(РИНА)