(ФОТО) Други пут у волонтерском кампу у Карловцима БРИТАНКЕ ПУНЕ ЕЛАНА УРЕЂУЈУ РИТ  

Њихов задатак је да уклоне инвазивно биље и очисте простор о ком више од деценију брине Покрет горана Војводине кроз различите активности, како би сачували и унапредили то подручје и од њега направили примамљиву еко-туристичку дестинацију.

Ово је други пут да британска организација „Гирлгуидинг УК”, која окупља искуључиво девојке, па чак и девојчице – извиђачице и ради на њиховом оснаживању, учи тимском раду, лидерству, практичним вештинама, самосталности, доводи групу својих чланица у Сремске Карловце да помогну локалној заједници. За то заслуге припадају удружењу „Цонцордија” из Велике Британије, које постоји од 1910. године, и сарадњи коју је успоставило пре више година са Покретом горана Војводине.

Према речима Александра Шнура, који је са Анђелом Стокић камп лидер, девојке пре подне проводе на терену радећи и притом веома одговорно приступају послу, док им је остатак дана резервисан за едукативне радионице, одмор, дружење и упознавање града домаћина и околине. На радионицама уче о биљкама и птицама Ковиљско-петроварадинског рита и другим природним ресурима Сремских Карловаца и Фрушке горе.

Једна од четири лидерке које су дошле са британским tinеjyеrkama Сара Мајлс каже да ова група, која носи назив „Стар 23”, није досад учествовала на волонтерским камповима, али јесте прошла кроз друге видове волонтирања у својој земљи. Она каже да о Србији нису знале много пре доласка. Познато им је било да се српска култура разликује од њихове, као и храна којом су сада, пробавши је, све одушевљене. Опчињене су заједницом у коју су стигле, гостољубивошћу, а нарочито особљем Еколошког центра „Радуловачки”, у ком су смештене, због помоћи коју им пружа у послу и другим активностима, па им се чини да су део истог тима.

Седам девојака приликом сусрета са екипом „Дневника” било је врло заинтересовано да искаже своје утиске о кампу, Сремским Карловцима и Србији, у којој ниједна досада није била. Све су из различитих крајева Мидленда и до сада се нису добро познавале, али их је карловачки камп међусобно зближио.

Седамнаестогодишња Попи Хем из Лестера каже да јој је све што је до сада видела фантастично. Посебно су је се дојмили људи које је упознала, за које каже да су дивни. Ели Потамеа (17) из Northampšira прича да ју је у Сремске Карловце на камп довела жеља да се одужи извиђачкој организацији за све што јој је пружила. Драго јој је што је добила прилику да много тога сазна, а нарочито што је упознала пуно људи. Њиховој вршњакињи Перл Ерскин из Ворека била је жеља да путује и да упозна нову земљу и културу. За неколико дана боравка у Србији установила је да се много разликује од њене домовине, али јој се веома свиђа. Пуно јој значи што волонтира и што је доживела захвалност заједнице за оно што чини.

Клои Ламбарт (16) из Шропшира истиче да јој годи што локално становништво примећује и цени њихов труд и залагање. Каже да јој је драго што је дошла у Србију и истиче да је одушевљена њеном лепотом, а нарочито природом.

Осамнаестогодишња Мајела Рајхоленд из Лестера признаје да није очекивала да ће јој бити тако лепо у Сремским Карловцима и да јој причињава огромно задовољство што је дошла у камп. За људе које среће и саме Карловце пуна је хвале. Најдраже јој је ипак што иза себе она и њене другарице извиђачице својим радом остављају видљиве резултате.

Долазак у Србију и Карловце за Клои Мајнет (16) из Венсбурија био је као нешто што се дешава једном у животу. Њена жеља је била да помогне онима којима је потребно и то је постигла. Одушевљена је свиме што је видела и доживела, а највише што је испробала српску кухињу.

Надиа Туати (15) из Дезбера каже да је била забринута пре доласка, јер није знала шта је у Карловцима чека, а посебно због посла ком није била вична. Међутим, чим је дошла, сви страхови су нестали. Ужива у сваком тренутку и срећна је што је у Карловцима. Као и свим девојкама и њој значи што се уочава промена на простору на ком раде.

Боравак британских девојака у Карловцима и рад на Дунавцу завршава се 19. августа. После овог међународног кампа у риту следи још један, али национални.

З. Милосављевић