Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ТЕ­МА „ДНЕВ­НИ­КА”: Авио несреће у спортско-рекреативном ваздухопловству

14.08.2023. 10:01 10:19
Пише:
Фото: Printscreen /YouTube/ Dalmacija Danas

У то­ку је ис­тра­га о узро­ци­ма па­да ул­тра-ла­ког ави­он „Есквал ВМ-1Ц1”, ко­ји се стру­шио у че­твр­так око 12 ча­со­ва на­кон по­ле­та­ња са аеро­дро­ма „13. мај“ код Зе­мун По­ља, а у ко­јем је по­ги­нуо пи­лот и вла­сник ле­те­ли­це Алек­сан­дар Ар­сић.

Не­сре­ћа се до­го­ди­ла не­да­ле­ко од по­лет­но-слет­не ста­зе аеро­дро­ма на­кон фа­зе по­ле­та­ња. У дво­се­ду се на­ла­зио са­мо пи­лот.

Од­мах на­кон не­сре­ће, од­но­сно гу­бит­ка кон­так­та са ле­те­ли­цом Спа­си­лач­ко-ко­ор­ди­на­ци­о­ни цен­тар Ди­рек­то­ра­та ци­вил­ног ва­зду­хо­плов­ства уз­бу­нио је Хе­ли­коп­тер­ску је­ди­ни­цу МУП-а Ср­би­је ко­ја је по­сла­ла де­жур­ни хе­ли­коп­тер у пре­тра­гу. Ле­те­ли­ца је ло­ци­ра­на за ма­ње од 10 ми­ну­та.

„Есквал” је ви­со­ко­пер­фор­ман­сна ул­тра-ла­ка ле­те­ли­ца чи­ји је ин­же­њер­ски и про­из­вод­ни про­је­кат Ар­сић от­ку­пио од гру­пе ин­же­ње­ра из Шпа­ни­је. Гло­бал­но их је про­из­ве­де­но око 20 при­ме­ра­ка. На­кон от­по­чи­ња­ња про­из­вод­ње у Ср­би­ји из­ра­ђе­но је не ви­ше од пет ле­те­ли­ца. Про­из­во­ђе­не су у ки­ту (сег­мен­ти­ма ко­је ку­пац сам са­ста­вља), не се­риј­ски.

Ово је дру­га не­сре­ћа у срп­ском ци­вил­ном вазд­ху­плов­ству ове го­ди­не. Пре не­сре­ће у Зе­мун По­љу, код Ни­шке Ба­ње у па­ра­глај­де­ру је по­ги­нуо рат­ни ве­те­ран Ми­ро­љуб Ја­ни­ћи­је­вић (53) из Ни­ша. Био је при­пад­ник 63. па­до­бран­ске бри­га­де, а уче­ство­вао је у ра­то­ви­ма из де­ве­де­се­тих. Иза се­бе има ис­ку­ство од 6.500 ско­ко­ва па­до­бра­ном. Пар ме­се­ци пре тра­ге­ди­је, ку­пио је па­ра­глај­дер и на ње­му је имао не­ко­ли­ко де­се­ти­на са­ти на­ле­та.

Не­сре­ће у срп­ском ци­вил­ном ва­зду­хо­плов­ству ни­су че­сте, али се де­ша­ва­ју. За де­сет го­ди­на би­ло је 49 не­сре­ћа у ко­ји­ма је стра­да­ло ви­ше од 25 љу­ди. Ги­ну­ли  су пи­ло­ти ма­лих, ул­тра­ла­ких ави­о­на, па­до­бран­ци, је­дри­ли­ча­ри, па­ра­глај­де­ри­сти, пи­ло­ти мо­тор­них зма­је­ва.


Страдала и једна жена

Међу погинулима у спортком ваздухопловству била је и једна жена стара 44 године која је страдала 9. марта 2013. на параглајдеру код Бајине Баште. Била је чланица Спортско -авантуристичког клуба „Фанатик” из Ваљева.


Про­шле го­ди­не био је са­мо је­дан удес и то 24. сеп­тем­бра, ка­да је у не­по­сред­ној бли­зи­ни спорт­ског аеро­дро­ма „Би­ко­во” код Су­бо­ти­це пао ави­он „пај­пер 38-112”. Мла­ди пи­лот и ње­гов са­пут­ник су том при­ли­ком за­до­би­ли огре­бо­ти­не по ли­цу.

У пет ва­зду­хо­плов­них не­сре­ћа у 2021. го­ди­ни ни­је би­ло стра­да­лих, док су го­ди­ну да­на ра­ни­је би­ле са­мо две не­сре­ће, од ко­јих јед­на с фа­тал­ним ис­хо­дом. На па­ди­на­ма пла­ни­не Ба­бе 12. мар­та 2020. по­ги­нуо је па­ра­глај­де­ри­ста.

У 2019. го­ди­ни нај­тра­гич­ни­ја је би­ла не­сре­ћа у бли­зи­ни зре­ња­нин­ског аеро­дро­ма „Еч­ка”, ка­да је по­ги­нуо  пи­лот Вла­ди­мир Бу­лат (47) из Бе­о­гра­да.  Он је 18. ју­ла у ре­јо­ну аеро­дро­ма  на ави­о­ну „мо­ра­ван”, вла­сни­штво Аеро клу­ба „Фал­кон” уве­жба­вао про­грам акро­бат­ског ле­те­ња, ка­да је  ави­он из­не­на­да  под ве­ли­ком углом од око 85 сте­пе­ни и бр­зонм од 280 ки­ло­ме­та­ра на час уда­рио о тло у ата­ру обли­жњег се­ла Лу­ки­ће­ва.

У удесу са фаталним исходом на аеродрому „13. мај“, који се догодио 16. маја 2018. године, погинули су четрдесетосомогодишњи пилот ултра лаког авиона и његова сапутница.

Те 2018. године, 30. августа код Суботице се срушио моторних змај, власништо АК „Иван Сарић”, а том приликом погинуо је пилот Срђан Yoganović (39) из Бајше. Како је тада саопштено, био је то његов први самостални лет на моторном змају.

Подсетимо и да је на овом аеродрому 8. новембра 2015. године страдао падобранац Борислав Терзић (59) из Апатина. Након трагедије један од очевидаца је рекао да је било реч о тренингу и није познато зашто Терзић није активирао резервни падобран када је видео да му главни падобран прави проблеме. Иначе, Терзић је то тада имао више од 300 скокова, а падобранство се бавио девет година.

У паду једрилице у атару Великих Радинаца, код Сремске Митровице 24. јуна 2017. погинуо је пилот. Према налазу Центра за истраживање несрећа у ваздушном саобраћају, узрок удеса је недовољна пажња и концентрација пилота приликом извођења маневра на релатвно малој висини.

Тешка несреће догодила је 24. фебруара 2015. године на аеродрому „Ечка” у којој су у авиону „цесна” погинули инструктор Драган Живковић (57) из Берограда и његов ученик Гордон Стопар (46) из Новог Сада.


Аматери праве змајеве

Статистика удеса забележила је и два случаја аматерски направљених моторних змајева. Приликом пада аматерски направљеног и нерегистрованог моторног змаја у атару Ковина 28. јуна 2013. године педесетдеветогодишњи пилот је теже повређен, а пола године касније, односно 8. јануара 2014. код села Враново у близини Смедерева погинуо је шездесетдвогодишњи власник змаја.


Највише несрећа у цивилном ваздухопловству било је 2014. године - чак осам. Најтрагичнија је била 11. октобра у атару Бачког Јарка, у близини летелишта ДТД „Рибарство” када су у паду ултралаке летелице „скај лидер 600” погинули власник авиона Томислав Ђорђевић (64) и његов сапутник Бојан Јоксимовић (30) из Беогарад.

На основу прегледа олупине, изјава очевидаца и анализа, у Центру за истраживање несрећа закључили су да је до удеса дошло ударом летелице о тло услед неадекватног управљања у току извођења заокрета на малој висини.

М. Бозокин

Пише:
Пошаљите коментар