ОПТИМИЗАМ НЕ МАЊКА Јанош Жембери, председник ФК ТСЦ: ШТЕТА ШТО НИСМО ИЗВУКЛИ РЕНЏЕРС у квалификацијама за ЛШ

За њен настанак, баш као и изградњу вероватно најлепшег стадиона у Србији – ТСЦ Арене, а онда и моћне екипе, свакако је Јанош Жембери, председник сада већ једног од наших најбољих клубова, пред којим је, 8. августа, прва утакмица трећег кола квалификација за учешће у групној фази Лигу шампиона. Да подсетимо, Бачкотополчани тада гостују у Браги, где ће им домаћин бити фаворизовани истоимени тим. Уколико не успеју да свладају Поругалце, играчима нашег тима загарантовано је учешће у групи у Лиге Европе, али, уверили смо се да о томе нико у овом тренутку не размишља.

Приликом недавне посете “Дневникове” екипе Академији ТСЦ-а, ненадано смо се нашли у ситуацији да проћаскамо са господином Жемберијем на различите теме. Иако прво није прихватио нашу молбу за интервју, у минутима који су уследили, он се распричао о колективу на чијем је челу и тако је, ипак, настала прича која следи.

Један сте од ретких клубова, уз Чукарички и Раднички из Крагујевца, који у прошлој сезони није променио тренера. Да ли то значи да сте баш задовољни радом и учинком Жарка Лазетића?

- Имамо пуно поверење у нашег шефа стручног штаба, који је човек потпуно посвећен фудбалу – истакао је Жембери. – Он је најмање 16 сати дневно мислима и делима уз свој тим, смишља на који начин да унапреди његову игру, анализира, а преостало време, убеђен сам чак и када спава, сања и то поново о - фудбалу. Професионалац је у правом смислу те речи и то заиста ценимо. Усталом, резултати које је остварио и које ће, верујемо у то, да прави у предстојећем периоду, најбоља су потврда ових мојих речи.

Овог лета тим на чијем сте челу, продао је, између осталих, и то за изузетан новац, Петра Раткова, као и Луку Илића, двојицу веома важних фудбалера за његову игру у прошлој сезони. Ништа, међутим, ништа препуштали случају, па су се у Бачкој Тополи, заједно с другим новајлијама, нашли изузетно талентовани Милош Пантовић и Марко Ракоњац. Нисте посезали за новајлијама из иностранства?

- Гледамо увек да доводимо играче из наше земље и из домаћих клубова. Није нам амбиција да велики новац трошимо на странце, већ нам је оријентација усмерена ка томе да управо у ТСЦ-у афирмишемо младе играче из Србије. Уз то, када их једног дана продамо, испоставило се да је то добро за све: саме фудбалере, ТСЦ, али и клубове из којих су код нас дошли. Пратимо те младиће, знамо шта је оно што нам је потребно и сада под нашим окриљем имамо, слободно могу тако да кажем, практично Б репрезентацију овдашње лиге.

Да је таква оријентација исправна, сведоче и резултати које ТСЦ остварује од када је постао члан Суперлиге. Највећи успех остварен је баш у прошлој сезони, када је на табели испред екипе са севера Бачке био једино шампион Црвена звезда. То је војвођанској екипи омогућило да се нађе међу тимовима који сада конкуришу за Лигу шампиона, али жреб није био милосрдан према њој?

- Да, извукли смо екипу Браге… Реч је о веома добром саставу, чији председник је одлучио да баш ове сезоне игра у групној фази Лиге шампиона и потрошио је озбиљан новац за довођење новајлија, како би то право на терену и изборио. У Браги играју углавном Португалци и Бразилци, моћан су тим, али то никако не значи да се унапред предајемо. Радујемо се што ћемо да гостујемо у том лепом граду, који је од Порта удаљен као и Бачка Топола од Новог Сада. Наша екипа радила је јако добро током припрема и видећемо за колико ће нам бити то довољно.

Изјавили сте негде, пред сам жреб, како бисте волели да извучете Глазгов ренџерс?

- Била је то моја велика жеља и чак смо успоставили комуникацију с тим клубом. Веровао сам да ће се мој сан остварити, па смо испланирали и то да у оближњем кампу на језеру створимо услове за смештај око 2.000 навијача из Шкотске, тамо им омогућимо добар провод, а да око нашег стадиона направимо и својеврсну фан-зону, у којој ће моћи да уживају. Међутим, жреб је одлучио другачије и сада размишљамо само о томе како да се супротставимо Браги.

Због нешто мањег капацитета гледалишта на ТСЦ Арени, владала је недоумица да ли ће ваша екипа моћи да игра на свом терену као домаћин?

- Минимално прописани капацитет гледалишта за утакмице у Лиги шампиона је 8.000 места, а наш стадион има мање од тога (4.500 столица, оп. А. П.). Због тога, међутим, не  стрепим, јер је то, уз све плусеве које има, једини минус наше ТСЦ Арене. Имам одличне релације с председником УЕФА Александером Чеферином, као и потпредседником ове организације Шандором Чањијем. Уколико буде било потребно, разговараћу с њима, јер наш објекат сада има УЕФА 3 категорију, а за најеминентније такмичење потребна ја категорија 4. Убеђен сам да ћемо, уколико се нађемо у групној фази, утакмице као домаћини играти пред нашим навијачима у Бачкој Тополи.

И Војводина је, због радова који следе на реновирању стадиона “Карађорђе”, за домаћи терен пријавила ТСЦ Арену?

- Од како је на чело Новосађана дошао Драгољуб Збиљић, успоставили смо одличне односе. Није тако било с члановима неких ранијих управа Војводине, а мене радује то што су наша два клуба пронашла заједнички интерес да у будућности сарађују. Уколико, ипак, не бисмо добили дозволу да европске утакмице, због категорије о којој сам причао, играмо на нашем стадиону, у неком будућем времену чинили бисмо то управо на “Карађорђу”, који ће, по завршетку радова, добити неопходну категорију 4. Нови Сад је удаљен само 65 километара, доста наших фудбалера и иначе живи у њему, а и навијачима из Бачке Тополе било би најједноставније да оду тамо и буду уз нашу екипу, а не да морају да путују до, например, Лознице или Лесковца – нагласио је Јанош Жембери.

Нисмо желели дуже да задржавамо првог човека фудбалског чуда (које то заправо и није, уверили смо се) са севера Бачке, који нас је просто разоружао својом непосредношћу и константно присутним, пријатним осмехом који је титрао на његовом лицу. Пожелели смо и њему, као и ТСЦ-у, пуно среће у изазовима који им следе на европском путу, а онда и у домаћем првенству, не могавши да се отмемо утиску како сјајни резултати те екипе, уз способне и храбре људе који га воде, могу да буду последица свега другог, осим изненађења.

Текст и фото: Александар Предојевић