OPTIMIZAM NE MANJKA Janoš Žemberi, predsednik FK TSC: ŠTETA ŠTO NISMO IZVUKLI RENDŽERS u kvalifikacijama za LŠ

Za njen nastanak, baš kao i izgradnju verovatno najlepšeg stadiona u Srbiji – TSC Arene, a onda i moćne ekipe, svakako je Janoš Žemberi, predsednik sada već jednog od naših najboljih klubova, pred kojim je, 8. avgusta, prva utakmica trećeg kola kvalifikacija za učešće u grupnoj fazi Ligu šampiona. Da podsetimo, Bačkotopolčani tada gostuju u Bragi, gde će im domaćin biti favorizovani istoimeni tim. Ukoliko ne uspeju da svladaju Porugalce, igračima našeg tima zagarantovano je učešće u grupi u Lige Evrope, ali, uverili smo se da o tome niko u ovom trenutku ne razmišlja.

Prilikom nedavne posete “Dnevnikove” ekipe Akademiji TSC-a, nenadano smo se našli u situaciji da proćaskamo sa gospodinom Žemberijem na različite teme. Iako prvo nije prihvatio našu molbu za intervju, u minutima koji su usledili, on se raspričao o kolektivu na čijem je čelu i tako je, ipak, nastala priča koja sledi.

Jedan ste od retkih klubova, uz Čukarički i Radnički iz Kragujevca, koji u prošloj sezoni nije promenio trenera. Da li to znači da ste baš zadovoljni radom i učinkom Žarka Lazetića?

- Imamo puno poverenje u našeg šefa stručnog štaba, koji je čovek potpuno posvećen fudbalu – istakao je Žemberi. – On je najmanje 16 sati dnevno mislima i delima uz svoj tim, smišlja na koji način da unapredi njegovu igru, analizira, a preostalo vreme, ubeđen sam čak i kada spava, sanja i to ponovo o - fudbalu. Profesionalac je u pravom smislu te reči i to zaista cenimo. Ustalom, rezultati koje je ostvario i koje će, verujemo u to, da pravi u predstojećem periodu, najbolja su potvrda ovih mojih reči.

Ovog leta tim na čijem ste čelu, prodao je, između ostalih, i to za izuzetan novac, Petra Ratkova, kao i Luku Ilića, dvojicu veoma važnih fudbalera za njegovu igru u prošloj sezoni. Ništa, međutim, ništa prepuštali slučaju, pa su se u Bačkoj Topoli, zajedno s drugim novajlijama, našli izuzetno talentovani Miloš Pantović i Marko Rakonjac. Niste posezali za novajlijama iz inostranstva?

- Gledamo uvek da dovodimo igrače iz naše zemlje i iz domaćih klubova. Nije nam ambicija da veliki novac trošimo na strance, već nam je orijentacija usmerena ka tome da upravo u TSC-u afirmišemo mlade igrače iz Srbije. Uz to, kada ih jednog dana prodamo, ispostavilo se da je to dobro za sve: same fudbalere, TSC, ali i klubove iz kojih su kod nas došli. Pratimo te mladiće, znamo šta je ono što nam je potrebno i sada pod našim okriljem imamo, slobodno mogu tako da kažem, praktično B reprezentaciju ovdašnje lige.

Da je takva orijentacija ispravna, svedoče i rezultati koje TSC ostvaruje od kada je postao član Superlige. Najveći uspeh ostvaren je baš u prošloj sezoni, kada je na tabeli ispred ekipe sa severa Bačke bio jedino šampion Crvena zvezda. To je vojvođanskoj ekipi omogućilo da se nađe među timovima koji sada konkurišu za Ligu šampiona, ali žreb nije bio milosrdan prema njoj?

- Da, izvukli smo ekipu Brage… Reč je o veoma dobrom sastavu, čiji predsednik je odlučio da baš ove sezone igra u grupnoj fazi Lige šampiona i potrošio je ozbiljan novac za dovođenje novajlija, kako bi to pravo na terenu i izborio. U Bragi igraju uglavnom Portugalci i Brazilci, moćan su tim, ali to nikako ne znači da se unapred predajemo. Radujemo se što ćemo da gostujemo u tom lepom gradu, koji je od Porta udaljen kao i Bačka Topola od Novog Sada. Naša ekipa radila je jako dobro tokom priprema i videćemo za koliko će nam biti to dovoljno.

Izjavili ste negde, pred sam žreb, kako biste voleli da izvučete Glazgov rendžers?

- Bila je to moja velika želja i čak smo uspostavili komunikaciju s tim klubom. Verovao sam da će se moj san ostvariti, pa smo isplanirali i to da u obližnjem kampu na jezeru stvorimo uslove za smeštaj oko 2.000 navijača iz Škotske, tamo im omogućimo dobar provod, a da oko našeg stadiona napravimo i svojevrsnu fan-zonu, u kojoj će moći da uživaju. Međutim, žreb je odlučio drugačije i sada razmišljamo samo o tome kako da se suprotstavimo Bragi.

Zbog nešto manjeg kapaciteta gledališta na TSC Areni, vladala je nedoumica da li će vaša ekipa moći da igra na svom terenu kao domaćin?

- Minimalno propisani kapacitet gledališta za utakmice u Ligi šampiona je 8.000 mesta, a naš stadion ima manje od toga (4.500 stolica, op. A. P.). Zbog toga, međutim, ne  strepim, jer je to, uz sve pluseve koje ima, jedini minus naše TSC Arene. Imam odlične relacije s predsednikom UEFA Aleksanderom Čeferinom, kao i potpredsednikom ove organizacije Šandorom Čanjijem. Ukoliko bude bilo potrebno, razgovaraću s njima, jer naš objekat sada ima UEFA 3 kategoriju, a za najeminentnije takmičenje potrebna ja kategorija 4. Ubeđen sam da ćemo, ukoliko se nađemo u grupnoj fazi, utakmice kao domaćini igrati pred našim navijačima u Bačkoj Topoli.

I Vojvodina je, zbog radova koji slede na renoviranju stadiona “Karađorđe”, za domaći teren prijavila TSC Arenu?

- Od kako je na čelo Novosađana došao Dragoljub Zbiljić, uspostavili smo odlične odnose. Nije tako bilo s članovima nekih ranijih uprava Vojvodine, a mene raduje to što su naša dva kluba pronašla zajednički interes da u budućnosti sarađuju. Ukoliko, ipak, ne bismo dobili dozvolu da evropske utakmice, zbog kategorije o kojoj sam pričao, igramo na našem stadionu, u nekom budućem vremenu činili bismo to upravo na “Karađorđu”, koji će, po završetku radova, dobiti neophodnu kategoriju 4. Novi Sad je udaljen samo 65 kilometara, dosta naših fudbalera i inače živi u njemu, a i navijačima iz Bačke Topole bilo bi najjednostavnije da odu tamo i budu uz našu ekipu, a ne da moraju da putuju do, naprimer, Loznice ili Leskovca – naglasio je Janoš Žemberi.

Nismo želeli duže da zadržavamo prvog čoveka fudbalskog čuda (koje to zapravo i nije, uverili smo se) sa severa Bačke, koji nas je prosto razoružao svojom neposrednošću i konstantno prisutnim, prijatnim osmehom koji je titrao na njegovom licu. Poželeli smo i njemu, kao i TSC-u, puno sreće u izazovima koji im slede na evropskom putu, a onda i u domaćem prvenstvu, ne mogavši da se otmemo utisku kako sjajni rezultati te ekipe, uz sposobne i hrabre ljude koji ga vode, mogu da budu posledica svega drugog, osim iznenađenja.

Tekst i foto: Aleksandar Predojević