ДАН СЕЋАЊА у Приједору: За злочине у „Олуји" неко мора да одговара
ПРИЈЕДОР: Централна манифестација поводом обележавања Дана сећања на страдале и протеране Србе у војно-полицијској акцији „Олуја” одржана је вечерас у Приједору,а започела је парастосом који је служио патријарх Порфирије са свештенством у присуству великог броја грађана и званичника Србије и Републике Српске.
„Сабрали смо се да се помолимо за нашу браћу и сестре из Далмације, Лике, Баније и Кордуна којима је у лето 1995. Приједор био прва станица спаса током, небивало по размерама на европским просторима, насилног егзодуса нашега народа”, рекао је патријарх српски Порфирије, у присуству председника Александра Вучића и Милорада Додика и званичника Србије и Републике Српске.
Истакао је да су тада неки застали у Приједору, а неки наставили даље надајући се да ће доћи лепши дани.
„За њих 1.893 није било наде за лепше и боље дане”, додао је патријарх СПЦ.
Истакао је да су се неки одважили да мере бол и одређују коју мајку може да боли губитак детета, а другу не.
Знамо да бол због изгубљеног детета осећа свака мајка без обзира ком народу припада и које је вере - бол нема нацију и веру, навео је патријарх.
„Апелујем на све, пре свега, позивам верске лидере да учинимо све да се чува и изграђује мир међу људима и народима. За почетак да се осећајући бол и ране једини других елитизам и еклузивност у болу демонтира”, поручио је Порфирије.
Скупу на главном градском Тргу мајора Карлице присуствују председник Србије Александар Вучић, председник РС Милорад Додик, председници парламената Владимир Орлић и Ненад Стевандић, премијери Ана Брнабић и Радован Вишковић, српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић, министри и други званичници Србије и РС.
Ово је прво обележавање Дана сећања који Србија и Република Српска организују у РС.
Вучић: Никад неће рећи да је то највеће етничко чишћење
Према речима председника Србије, последњих дана смо сведоци толико лицемерја у понашању великих сила према нама Србина, понекад и ми који водимо рачуна о народу морамо да дамо одушка емоцијама.
- Данас смо били на Петровачкој цести, никад неће рећи да је то највеће етничко чишћење на европском тлу од 1945. године наовамо. Само никад неће речи да је то био злочин етничког чишћења. Зашто сам поменуо Петровачку цесту? Никог није брига за то што смо ми вечерас овде. Када смо пре неколико година донели одлуку ја и Додик да заједнички обележавамо све наше несреће разговарали смо и о Петровачкој цести. Ја сам рекао Србија преузима на себе да постави крст да обележи стравичну трагедију, место где је бака Даринка изгубила своје унучиће, место где су погинули отац и син. 28 година размишљам како изгледа то место, како је то могуће, да грешком гађате децом, данас кад видите место јасно вам је да грешке није било. Хтели сте да убијете и децу и њихове деке и баке.
- Нико из света, нико са запада није рекао да је тужилаштво за ратне злочине Србије урадило одличан посао за Петровачку цесту, да за убиство деце, за те злочине неко мора да одговара.
Казао је да се могу видети и многи стварни и лажни српски интелектуални кругови, и у Београду и Загребу и у многим другим градовима, који ће све могуће изразе да употребе, али да никада неће рећи да је то био злочин етничког чишћења.
„Али када погледате бројеве, а ово су људи, а не кликери и бројеви, сви су они људи, са срцем и душом. Да анализирамо, ипак, из њиховог угла - како то пре само 30 година било је 700.000 Срба у Хрватској, а данас свега 112.000 по попису који они рекламирају, па шта се десило са тим људима”, истакао је Вучић.
Запитао је како нестадоше толики људи и због чега су нестали.
„Је'л зато, што им је много добро и лепо било или зато што сте учинили тежак злочин против једног народа”, поручио је Вучић.
Нагласио је да данима слуша како Приједорчани треба да се стиде што су Приједорчани, додајући да је Приједор био „прва, најтужнија станица од колоне која је бежала, негде на путу ка слободи, ка чекању неког новог живота, знајући да тамо где су децу убијали нема живота, спаса и опстанка”.
„Морамо да чувамо нашу највећу вредност, а то је наша љубав према слободи, нема ничега важнијег на свету. Чуваћемо слободу нашег народа и Србије и слободу РС, имаћете увек подршку Србије”, поручио је председник Србије Александар Вучић.
Додик: Злочиначки подухват који је планиран
Председник Републике Српске Милорад Додик рекао је у обраћању да смо ту да се у тузи још једном присетимо злочина.
- Још једном смо се окупили да се присетимо оног што они зову „Олуја”. То су били њихови монструозни планови, да почисте етнички тај простор. Злочиначки подухват који је планиран, који није био рефлекс. Хрвати су ангажовали преко 200.000 војника, а становника је било 200.000. Значи на свако недужно дете, жену, старца, ангажован је по један наоружани војник. И онда када се распадала земља, и онда када су нас бомбардовали, одласком наших људи командовао је амбасадор у Загребу који није имао срама да се склони и ућути него је све учинио да то буде успешна акција, и то се не може опростити. Пре 9 година, захваљујући једном великом човеку, Вучићу, девети пут смо овде. Направили смо доста добрих послова, ојачали наше поверење - рекао је Додик.
„Цео свет је престао да постоји"
Након парастоса, окупљенима се обратила Јована Дамјанић Ђаковић која је у време „Олује“ имала осам година.
- Имала сам срећно детињство, нисам знала да постоје лоши људи. Са осам година је цели мој свемир престао да постоји. Тврђава је у пламену. Тата је не знамо где. На крову фиће је плава путна торба и све наше вредности у њој. Колона је запамћена као бесконачна агонија, као место без постављања питања. Сећам се жеђи – казала је Јована. – Даље се мало чега сећам, до тренутка када ме је пробудило жарење татине браде на лицу. Прво смо били у Крушевцу, па у Панчеву. Потом смо се преселили у Приједор, није Крајина, али близу је. Книн носимо у срцу, на Србију имамо лепа сећања. Због моје мале Приједорчанке овај град носим у срцу. На богу је да опрости, ја заборавити не могу.
Приједор је град који је међу првима прихватио избеглице из Крајне током акције Олуја која је почела 4. августа 1995. године и у којој је протерано више од 220.000 људи и убијено скоро 2000 цивила.
(Дневник, Танјуг, Telegraf.rs)