СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ НА ФЕСТИВАЛУ У БУДВИ „Крваве свадбе” по Лорки и Игору Вуку Торбици
Српско народно позориште гостује сутра у Будви с представом „Крваве свадбе”, у режији Игора Вука Торбице, која ће бити изведена у оквиру летњег фестивала Град театар Будва, између цркава, на отвореном.
Ова представа, рађена по делу чувеног шпанског песника Федерика Гарсије Лорке, настала је 2018. као копродукција са овим будванским фестивалом, на којем се од тада изводи сваке године.
У представи играју црногорски и глумци СНП-а: Варја Ђукић, Милица Грујичић, Ивана Мрваљевић, Павле Поповић, Бранка Оташевић, Вукашин Ранђеловић, Мирослав Фабри, Драгиња Вогањац, Маја Стојановић, Душан Вукашиновић, Филип Ђуретић, и Ненад Пећинар.
Сценограф представе је Бранко Хојник, костимографкиња је Јелисавета Татић Чутурило, а композитор је Владимир Пејковић.
- „Крваве свадбе“ (1933) су поетска драма љубоморе и освете, договорених и нежељених бракова, сукоба страсти, части и морала. Рејмонд Вилијамс је о њеној форми писао да она не представља уобличење радње, већ да јесте радња, имајући у виду набујалу снагу присутне поезије. Лорка је црпео инспирацију из традиције и народа, и нашао нове драмско-поетске форме изражавања, утемељене у митском и архетипском. Узимајући ситуацију венчања као основу драмске радње, овај шпански поета је истражио цикличности живота и смрти, границе избора у љубави, као и однос између друштвених обавеза и неспутаних осећања - пише Ана Тасић у својој критици ове представе.
Скрећући пажњу да је Лоркина драмска поезија је данас приличан театарски изазов, Ана Тасић указује да је тумачење редитеља Игора Вука Торбице „изузетно, прецизно, стилизовано, симболички интензивно и суптилно разиграно у свом основном минима- лизму„.
- Полазећи од поезије Лоркиних речи, Торбица је изградио аутентичну сценску поезију. Глумци наступају врло компактно, колективно, као једно тело, вешто преплићући говор и песму. На сцени је створена посебна атмосфера, налик оживљеном сну, церемонијална и изнутра напета. Изливена је у сусрету хипнотичке визуелности и музике из којег се рађају незадрживо јаке емоције - истиче Ана Тасић.
Иако трагична у својој основи, Лоркина драма, по речима Ане Тасић, „у овој магично естетизованој, вансеријској представи Игора Вука Торбице производи необичну ведрину. Упркос трагичном расплету, истинска љубав је разбила неприродно подигнуте зидове, означавајући тријумф слободе„.
Н. П-ј.