ТЕМА ДНЕВНИКА: НЕРЕШЕНЕ ЛИКВИДАЦИЈЕ У НОВОМ САДУ Убица Кићуна непознат 24 године, инспектора БИА 14

Вилотијевић је у то време важио за једног од најутицајнијих црногорских босова у Новом Саду, а убијен је испред кафића „Каскада”, на Лиману, у ноћи између 9. и 10. јула 1999. године. Непознати убица ликвидирао је Вилотијевића из ватреног оружја у Улици Народног фронта број 2, а том приликом је тешко рањен и Врбашанин М. Н., иначе рођак убијеног.

Од првог дана истрага тог убиства била је усмерена ка Црној Гори, с обзиром на то да је породица Кићуна Вилотијевића у дугогодишњем сукобу с такође веома утицајном никшићком фамилијом Радуловић, још од осамдесетих година прошлог века. Упоредо с истрагом у којој се за основни мотив убиства Кићуна Вилотијевића сматрала крвна освета, полиција је истраживала и његове послове у Новом Саду, где је важио за човека чија се дозвола тражила за сваки озбиљнији посао у сивој зони.

Али, родбина и пријатежи кажу да није имао непријатеља и да му нико није претио, али верују да је тих дана праћен, јер је убица очигледно знао да је чест гост кафића испред ког је и ликивиран.

Међутим, иза убице није остало много трагова, а и дан-данас се спекулише о томе да је та ликвидација изведена уз подршку и сагласност тадашњег ДБ-а.

Убиство Кићуна Вилотијевића је најстарије нерешено убиство у Новом Саду. Полиција још трага и ко је 24. децембра 2009. године око 21 часова, у Улици Ватрослава Јагића на Телепу, убио дугогодишњег оперативца ДБ и БИА Бранка Глушицу (55). Подсетимо, на Бадње вече уочи католичког Божића, који је славила његова супруга, мало пре 21 час Глушица је напустио породичну вечеру, која је тек почела, да би отишао по батерије за играчку коју је купио унуку.

Нешто касније, његово окрвављено тело, нагнуто над волан црвеног југа, угледали су пролазници на око 500 метара од куће у којој је становао. Било им је чудно што се аутомобил, иако је мотор упаљен, дуже од пола сата не помера с паркинга. Нападач је очигледно пришао аутомобилу и кроз прозор са стране сувозача испалио пет метака у главу и груди Бранка Глушице, после чега је побегао.

На месту сувозача остали су играчка, паковање батерија и фискални рачун, а осим убице, непознат је и мотив ликвидације бившег радника БИА.

Полиција још трага за убицом који је 24. новембра 2017. године, око 21.30 сат, испалио смртоносни рафал у Марка Маркуша (29), на паркиралишту испред теретане, недалеко од хотела „Сајам”, а наспрам задњег улаза у Клинички центар Војводине.

У Маркуша је непознати нападач испалио најмање шест метака из „шкорпиона”. Повреде су биле тешке, и он им је, упркос напорима лекара Клиничког центра Војводине да га реанимирају, убрзо подлегао. Наводно, пребачен је у Ургентни центар приватним аутомобилом. 

Убица, за кога се верује да је имао помагаче, пуцао је из мрака код пролаза према хотелу, у тренутку када је Маркуш прилазио мерцедесу америчких регистарских ознака, удаљеном двадесетак метара од фирме намењене рекреацији.

По првим сазнањима, Маркуш је те вечери био на фудбалу у хали. Када се са спортском ташном упутио према аутомбилу, убица, који га је по свему судећи чекао, пуцао је у њега, после чега је побегао. С вишеструким повредама, младића су хитно превезли до Ургентног центра, али му, нажалост, није било спаса. Повреде су биле кобне.  

Ко је тог петка и због чега пуцао у тог двадесетдеветогодишњака, међу Новосађанима познатом по учествовању у више озбиљних инцидента у граду и који је још као малолетник долазио у сукоб са законом, још није познато. Неки медији су, након убиства, објавили да није искључено да се ради о рашчишћавању рачуна око mеnayеrskih послова у вези с фудбалерима, а који вуку корене из Републике Српске. 

Још се трага и за ликвидатором Жељка Булатовића (55) из Бањалуке, пореклом из Црне Горе, а с боравиштем у Новом Саду, који је убијен 9. септембра 2019. на паркингу у Улици браће Дроњак испред броја 7 око 22 часа.

Булатовић је, наводно, лишен живота по повратку из продавнице након боравка у оближњем кафићу. Смртно погођен, пао је код једног паркираног аутомобила. У торбици коју је носио нађени су лична карта и пасош БиХ, а у yеpovima већа свота девиза, те се верује да напад на њега није био због пљачке.

Жељко Булатовић, који се бавио приватним пословима, по свему судећи, ликвидиран је једним метком у чело, али су неки извори тада тврдили да је испаљено више хитаца. Поједини медији су, том приликом, спекулисали да није искључено да се ради о освети због његовог сина.

Још се не зна ни ко је убио Новосађанку Теодору Каћански. Она је 19. новембра 2016. године око 18 часова рањена с више хитаца на паркингу у Сомборској улици код броја 8, на новосадском Телепу, а преминула је 22. новембра у вечерњим сатима у Клиничком центру Војводине.

На њу је пуцао непознати нападач у тренутку када је са сувозачевог места прешла на возачево да препаркира аутомобил rеny ровер београдских регистарских ознака испред зграде у којој је живела с момком.

У регистрима новосадске полиције као нерешена убиства и даље се воде још и ликвидација Танасија Samaryića (41) из Живиница у Босни и Херцеговини, који је 10. јула 2002. године разнет бомбом у Улици Краљевића Марка, надомак седишта полиције, док је седао у свој ауди.

Три месеца касније, односно 5. октобра 2002. године, Ђорђе Топић (27) ликвидиран је хицима с леђа у Фрушкогорској улици на Лиману.

Полиција трага и за убицом Винка Предојевића (45) из Добоја, чије је тело пронађено 15. новембра 2006. у његовом форду на новосадском насељу Сателит.

Једно од чуднијих убистава, у којем истрага тапка у месту, јесте смрт Велибора Вучуровића (37), познатог текстописца из Фекетића, који је убијен 27. априла 2010. године на Булевару Јаше Томића у Новом Саду.

Вучуровић је био познат на српској естради по сарадњи с најпознатијим певачима, а убијен је док је шетао Булеваром Јаше Томића. Њега је метак погодио у главу искоса, с висине, прошао је укосо и изашао испод левог увета.

Још се не зна ни ко је ликвидирао Раденка Поповића (31) из Каћа који је изрешетан у августу 2013. из аутоматске пушке на углу Коперникове и Улице Илије Бирчанина у Новом Саду. Убиство се догодило два сата после поноћи, насупрот зграде у којој је живела Раденкова будућа супруга, с којом се верио неколико дана пре ликвидације.

По незваничним сазнањима из истраге, Раденка је, док је боравио с девојком у стану, неко позвао телефоном да сиђе испред зграде, а када је пришао свом аутомобилу, нападач је у његовом правцу испалио чак 19 метака. Поповића је погодило осам и он је издахнуо на лицу места. Упркос проверама надзорних камера у целом кварту где се догодило убиство, полиција и даље нема значајнијих сазнања о убицама и мотиву тог злочина.

Јутро након убиства Раденка Поповића, на обали Дунава, код насипа на Дунавцу, локални пецароши су затекли спаљену опел астру, а полиција је утврдила да су Раденкове убице користиле то возило у ноћи убиства.

Иако поједине отворене истраге дуго трају, детаљи везани за те злочине могу да се појаве и кроз истрагу неких других случајева и да постоји могућност да ће нека од старих убистава бити решена на тај начин.

Д. Николић

М. Бозокин