TEMA DNEVNIKA: NEREŠENE LIKVIDACIJE U NOVOM SADU Ubica Kićuna nepoznat 24 godine, inspektora BIA 14

Vilotijević je u to vreme važio za jednog od najuticajnijih crnogorskih bosova u Novom Sadu, a ubijen je ispred kafića „Kaskada”, na Limanu, u noći između 9. i 10. jula 1999. godine. Nepoznati ubica likvidirao je Vilotijevića iz vatrenog oružja u Ulici Narodnog fronta broj 2, a tom prilikom je teško ranjen i Vrbašanin M. N., inače rođak ubijenog.

Od prvog dana istraga tog ubistva bila je usmerena ka Crnoj Gori, s obzirom na to da je porodica Kićuna Vilotijevića u dugogodišnjem sukobu s takođe veoma uticajnom nikšićkom familijom Radulović, još od osamdesetih godina prošlog veka. Uporedo s istragom u kojoj se za osnovni motiv ubistva Kićuna Vilotijevića smatrala krvna osveta, policija je istraživala i njegove poslove u Novom Sadu, gde je važio za čoveka čija se dozvola tražila za svaki ozbiljniji posao u sivoj zoni.

Ali, rodbina i prijateži kažu da nije imao neprijatelja i da mu niko nije pretio, ali veruju da je tih dana praćen, jer je ubica očigledno znao da je čest gost kafića ispred kog je i likiviran.

Međutim, iza ubice nije ostalo mnogo tragova, a i dan-danas se spekuliše o tome da je ta likvidacija izvedena uz podršku i saglasnost tadašnjeg DB-a.

Ubistvo Kićuna Vilotijevića je najstarije nerešeno ubistvo u Novom Sadu. Policija još traga i ko je 24. decembra 2009. godine oko 21 časova, u Ulici Vatroslava Jagića na Telepu, ubio dugogodišnjeg operativca DB i BIA Branka Glušicu (55). Podsetimo, na Badnje veče uoči katoličkog Božića, koji je slavila njegova supruga, malo pre 21 čas Glušica je napustio porodičnu večeru, koja je tek počela, da bi otišao po baterije za igračku koju je kupio unuku.

Nešto kasnije, njegovo okrvavljeno telo, nagnuto nad volan crvenog juga, ugledali su prolaznici na oko 500 metara od kuće u kojoj je stanovao. Bilo im je čudno što se automobil, iako je motor upaljen, duže od pola sata ne pomera s parkinga. Napadač je očigledno prišao automobilu i kroz prozor sa strane suvozača ispalio pet metaka u glavu i grudi Branka Glušice, posle čega je pobegao.

Na mestu suvozača ostali su igračka, pakovanje baterija i fiskalni račun, a osim ubice, nepoznat je i motiv likvidacije bivšeg radnika BIA.

Policija još traga za ubicom koji je 24. novembra 2017. godine, oko 21.30 sat, ispalio smrtonosni rafal u Marka Markuša (29), na parkiralištu ispred teretane, nedaleko od hotela „Sajam”, a naspram zadnjeg ulaza u Klinički centar Vojvodine.

U Markuša je nepoznati napadač ispalio najmanje šest metaka iz „škorpiona”. Povrede su bile teške, i on im je, uprkos naporima lekara Kliničkog centra Vojvodine da ga reanimiraju, ubrzo podlegao. Navodno, prebačen je u Urgentni centar privatnim automobilom. 

Ubica, za koga se veruje da je imao pomagače, pucao je iz mraka kod prolaza prema hotelu, u trenutku kada je Markuš prilazio mercedesu američkih registarskih oznaka, udaljenom dvadesetak metara od firme namenjene rekreaciji.

Po prvim saznanjima, Markuš je te večeri bio na fudbalu u hali. Kada se sa sportskom tašnom uputio prema autombilu, ubica, koji ga je po svemu sudeći čekao, pucao je u njega, posle čega je pobegao. S višestrukim povredama, mladića su hitno prevezli do Urgentnog centra, ali mu, nažalost, nije bilo spasa. Povrede su bile kobne.  

Ko je tog petka i zbog čega pucao u tog dvadesetdevetogodišnjaka, među Novosađanima poznatom po učestvovanju u više ozbiljnih incidenta u gradu i koji je još kao maloletnik dolazio u sukob sa zakonom, još nije poznato. Neki mediji su, nakon ubistva, objavili da nije isključeno da se radi o raščišćavanju računa oko menayerskih poslova u vezi s fudbalerima, a koji vuku korene iz Republike Srpske. 

Još se traga i za likvidatorom Željka Bulatovića (55) iz Banjaluke, poreklom iz Crne Gore, a s boravištem u Novom Sadu, koji je ubijen 9. septembra 2019. na parkingu u Ulici braće Dronjak ispred broja 7 oko 22 časa.

Bulatović je, navodno, lišen života po povratku iz prodavnice nakon boravka u obližnjem kafiću. Smrtno pogođen, pao je kod jednog parkiranog automobila. U torbici koju je nosio nađeni su lična karta i pasoš BiH, a u yepovima veća svota deviza, te se veruje da napad na njega nije bio zbog pljačke.

Željko Bulatović, koji se bavio privatnim poslovima, po svemu sudeći, likvidiran je jednim metkom u čelo, ali su neki izvori tada tvrdili da je ispaljeno više hitaca. Pojedini mediji su, tom prilikom, spekulisali da nije isključeno da se radi o osveti zbog njegovog sina.

Još se ne zna ni ko je ubio Novosađanku Teodoru Kaćanski. Ona je 19. novembra 2016. godine oko 18 časova ranjena s više hitaca na parkingu u Somborskoj ulici kod broja 8, na novosadskom Telepu, a preminula je 22. novembra u večernjim satima u Kliničkom centru Vojvodine.

Na nju je pucao nepoznati napadač u trenutku kada je sa suvozačevog mesta prešla na vozačevo da preparkira automobil reny rover beogradskih registarskih oznaka ispred zgrade u kojoj je živela s momkom.

U registrima novosadske policije kao nerešena ubistva i dalje se vode još i likvidacija Tanasija Samaryića (41) iz Živinica u Bosni i Hercegovini, koji je 10. jula 2002. godine raznet bombom u Ulici Kraljevića Marka, nadomak sedišta policije, dok je sedao u svoj audi.

Tri meseca kasnije, odnosno 5. oktobra 2002. godine, Đorđe Topić (27) likvidiran je hicima s leđa u Fruškogorskoj ulici na Limanu.

Policija traga i za ubicom Vinka Predojevića (45) iz Doboja, čije je telo pronađeno 15. novembra 2006. u njegovom fordu na novosadskom naselju Satelit.

Jedno od čudnijih ubistava, u kojem istraga tapka u mestu, jeste smrt Velibora Vučurovića (37), poznatog tekstopisca iz Feketića, koji je ubijen 27. aprila 2010. godine na Bulevaru Jaše Tomića u Novom Sadu.

Vučurović je bio poznat na srpskoj estradi po saradnji s najpoznatijim pevačima, a ubijen je dok je šetao Bulevarom Jaše Tomića. Njega je metak pogodio u glavu iskosa, s visine, prošao je ukoso i izašao ispod levog uveta.

Još se ne zna ni ko je likvidirao Radenka Popovića (31) iz Kaća koji je izrešetan u avgustu 2013. iz automatske puške na uglu Kopernikove i Ulice Ilije Birčanina u Novom Sadu. Ubistvo se dogodilo dva sata posle ponoći, nasuprot zgrade u kojoj je živela Radenkova buduća supruga, s kojom se verio nekoliko dana pre likvidacije.

Po nezvaničnim saznanjima iz istrage, Radenka je, dok je boravio s devojkom u stanu, neko pozvao telefonom da siđe ispred zgrade, a kada je prišao svom automobilu, napadač je u njegovom pravcu ispalio čak 19 metaka. Popovića je pogodilo osam i on je izdahnuo na licu mesta. Uprkos proverama nadzornih kamera u celom kvartu gde se dogodilo ubistvo, policija i dalje nema značajnijih saznanja o ubicama i motivu tog zločina.

Jutro nakon ubistva Radenka Popovića, na obali Dunava, kod nasipa na Dunavcu, lokalni pecaroši su zatekli spaljenu opel astru, a policija je utvrdila da su Radenkove ubice koristile to vozilo u noći ubistva.

Iako pojedine otvorene istrage dugo traju, detalji vezani za te zločine mogu da se pojave i kroz istragu nekih drugih slučajeva i da postoji mogućnost da će neka od starih ubistava biti rešena na taj način.

D. Nikolić

M. Bozokin