ЦРТИЦЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ: Како се некад плесало 

Најпознатије место за танц-шул било је у Улици Папа Павла 16 код наочите даме Видосаве Каћански, која је пред рат у Женској гимназији у Његошевој улици држала курс плеса. Свирки је било и у данашњој Јовиној гимназији до 1958-1959. године, и то од 16 до 20 сати, што се не би допало данашњој младежи, свиклој на касни провод, а на репертоару су били yеz, лаке ноте и рокенрол. У свечаној сали ове установе млади Новосађани су прве плесне кораке такође учили од госпође Виде, али и Бранка Поповића, који ће то касније чинити на Трибини младих у Јована Суботића (сада Новосадско позориште). У слободно време знао је госн’ Поповић да на Штранду недељом, када је највећа гужва, вози сандолину метар од обале не би ли привукао пажњу младих жена и продужио с њима до Мачковог спруда, али, како каже хроничар Владимир Врговић, у томе углавном није имао успеха.

У Герија Кароља, тада Рузмаринској, ишло се на Рузику односно Розику, звану од милоште. Игранке су се касније преселиле у Еђшег и чувени Кракснер на Телепу. Окупљало се и у Грађевинској техничкој школи, данашњој Економској, Школи за примењену уметност у Петра Драпшина 8, у Дому ученика у привреди у Висарионовој 1, Студентској мензи на тадашњем Булевару маршала Тита 10… Али су у посебном сећању остале оне у Занатском дому, у организацији КУД „Невен”, које су трајале до краја 60-их, а где су ноге саме клизиле по одлично очуваном храстовом паркету.

У то време важили су посебни кодекси понашања. Осим што није било пожељно увече виђати малолетике без родитеља, девојке су долазиле у пратњи мајки или других женских чланова фамилије, од којих су момци погледом тражили дозволу за плес са њиховом „штићеницом”. Под будним оком праћени су „голупчићи” и уколико би се заједно враћали до девојчине куће, јер, разуме се, на игранкама су се рађале прве и ине љубави.

У издању од 19. јануара 1958. млада екипа „Дневникових” новинара интензивно се бавила забавом Новосађана, те у разговору са младима сазнала да су незадовољни великим гужвама и слабим квалитетом музике на најпопуларнијим местима за изласке: у Новосадском спортском клубу (НСК), Еђшегу и Занатском дому. У броју који је изашао 9. фебруара објављен је избор за провод те врсте: Дансинг клуб четвртак и субота од 19 сати, а недеља од 16 часова, Занатски и Студентски дом субота и недеља од 20 сати, Школа играња на Трибини младих субота од 19, недеља од 16 и 20, Интернат ученика у Привреди (Висарионова) недеља у 16, НСК субота 19, недеља 16 и 20, Друга виша гимназија илити Јовина недељом у 16, „Јединство” субота 19, недеља 20.

У „Дневнику” је 6. фебруара поново осванула рубрика „Куда увече?”, из које сазнајемо да је најживље било у ресторану „Јадран” (бивша кафана „Марош”), где од 20 сати до три изјутра свира оркестар Беле Нађа, имитирајући Мексиканце са сомбрером на глави, а пева Ружа Игњатов. Како је „Јадран” имао малу ТВ салу, пре музике би се гледао телевизијски програм. Место је остало упамћено и по томе што је 28. септембра 1959. тамо почело снимање филма „Дилижанса снова”. Зграда је срушена почетком 2008. и на том месту изграђена стамбено-пословна зграда.

Рокенрол се полако почео ширити по граду, а најбоље покрете је, пише Врговић, имао извесни Киждра, потом Милоје Манић Браца, Ђорђе Ђурић Ђора, Мирослав Amiyić Амиџа, Милан Шашић Зига – најпознатији бацач у рокенролу, Мијат Мијатовић, који није могао остати незапажен јер је био висок готово два метра, и Живојин Живков звани Жика Шкврц. Игранке код Каћанског, овај пут ненајављене у штампи, августа 1958. настављају се уз редовне туче.

Двадесет другог јануара 1959. поново је на тапету иста градска тема: недостатак сала за игранке. Додуше, Дом ЈНА их је од октобра 1958. организовао у свом клубу, уз сопствени оркестар, али је због малог простора улазак био дозвољен само уз позивнице, а за разлику од других места, овде није забележен ниједан инцидент.

Почетком децембра 1959. у сали Прве мушке гимназије „Јован Јовановић Змај” догодио се инцидент, који данас делује помало смешно: неко је угасио светло, па су све игранке у граду до даљег прекинуте.

С. М-ћ