ПРИВРЕМЕНО ЗАТВОРЕНО, ОТКЛАЊА СЕ ШТЕТА Катанац на Ду­нав­ском парку по­сле суперћелијских олуја

Сме­штен из­ме­ђу исто­и­ме­не ули­це и Бу­ле­ва­ра Ми­хај­ла Пу­пи­на, бо­га­тим кро­шња­ма оли­ста­лог др­ве­ћа, пру­жао је уте­ху сва­ком про­ла­зни­ку. Не­ка­да је био ме­сто су­сре­та зна­ме­ни­тих лич­но­сти, по­том сим­бол при­род­ног бо­гат­ства Но­вог Са­да. Са­да, на­кон ра­зор­них олу­ја, би­ва за­тво­рен због са­на­ци­је ве­ли­ке ште­те.

Уко­ли­ко сте има­ли на­ви­ку да у ка­сним пре­по­днев­ним са­ти­ма про­ше­та­те кроз Ду­нав­ски парк, мо­гли сте да при­ме­ти­те ма­хом по­ро­ди­це с де­цом, ста­ри­је су­гра­ђа­не, али и не­ко­ли­ци­ну па­ро­ва, ка­ко ужи­ва­ју у сун­ча­ном да­ну, ма­да оба­ве­зно под де­бе­лим хла­дом. Ту би­сте увек сре­ли и еки­пе „Град­ског зе­ле­ни­ла”, без ко­јих цве­ће и би­ље не би би­ло за­ли­ве­но, ни­ти су­ва тра­ва укло­ње­на.

При­ја­ви­те сво­ју ба­шту до 1. сеп­тем­бра

Ак­ци­ја „Нај­леп­ша ба­шта Но­вог Са­да”, ко­ју ор­га­ни­зу­ју лист „Днев­ник”, Но­во­сад­ска те­ле­ви­зи­ја и „Цо­лор Ме­диа Цом­му­ни­ца­ти­онс”, тра­је до 1. сеп­тем­бра. За­ин­те­ре­со­ва­ни су­гра­ђа­ни мо­гу да при­ја­ве сво­је ми­ни-оазе на так­ми­че­ње сла­њем меј­ла на адре­су naj­lеp­sa­ba­staŽg­mail.com. По­зна­те лич­но­сти, ко­је ће се на­ћи у жи­ри­ју, као и струч­ња­ци из обла­сти хор­ти­кул­ту­ре и пред­став­ни­ци ме­ди­ја, иза­бра­ће ово­го­ди­шње по­бед­ни­ке, ко­је че­ка на­град­но пу­то­ва­ње за две осо­бе.

Ово ме­сто, иде­ал­но за шет­ње, па чак и за мир­не ве­чер­ње из­ла­ске, би­ло је зе­ле­на ри­зни­ца са пре­ко 250 биљ­них вр­ста, ра­зног цве­ћа и др­ве­ћа. Ви­јо­ри­ла су се ста­бла ле­шни­ка, пла­та­на, бре­за, сре­бр­них ли­па, ди­вљег ке­сте­на, ја­бла­на, је­ле, чем­пре­са, ту­је и бо­ра и рет­ког пи­ра­ми­дал­ног хра­ста лу­жња­ка, ста­вље­ног под за­шти­ту, ко­ји су услед две су­пер­ће­лиј­ске олу­је из­ло­мље­ни, иш­чу­па­ни из ко­ре­на или на­кри­вље­ни, те пред­ста­вља­ју опа­сност за по­се­ти­о­це.

Парк је укра­ша­вао и ве­ли­ки број вр­ста ши­бља: шим­ши­ра, жу­ти­ке, ја­пан­ске ду­ње, цр­ве­ног дре­на, кле­ке, ме­ђу ко­ји­ма је би­ла од 1992. го­ди­не по­ста­вље­на би­ста ве­ли­ког књи­жев­ни­ка, сли­ка­ра, но­ви­на­ра и ре­ди­те­ља Ми­ро­сла­ва Ми­ке Ан­ти­ћа. Де­ло ва­ја­ра Па­вла Ра­до­ва­но­ви­ћа, ви­со­ко 165 цен­ти­ме­та­ра и по­ста­вље­но на ка­ме­ни по­ста­мент не­пра­вил­ног об­ли­ка, олу­ја је, та­ко­ће, од­ло­ми­ла.

Од 1912. го­ди­не, у Ду­нав­ском пар­ку на­ла­зи се скулп­ту­ра „Де­вој­ка са ро­гом из­о­би­ља” но­во­сад­ског ва­ја­ра Ђор­ђа Јо­ва­но­ви­ћа, ко­ју ме­шта­ни зо­ву Ним­фа. На про­сто­ру од 33.695 ква­драт­них ме­та­ра сме­ште­но је још не­ко­ли­ко спо­ме­ни­ка и би­ста, ко­ји кра­се оми­ље­но град­ско од­ма­ра­ли­ште, по­пут спо­ме­ни­ка Ђу­ре Јак­ши­ћа, фи­гу­ре Пре­по­доб­ног Сер­ги­ја Ра­до­ње­шког (по­клон Дру­штва ру­ско-срп­ског при­ја­тељ­ства), би­сте Бран­ка Ра­ди­че­ви­ћа.

У цен­трал­ном де­лу пар­ка, иза не­ка­да рас­ко­шних цвет­ни­ца и жбу­ња, на­ла­зи се је­зе­ро са ма­лим остр­вом у сре­ди­ни, ко­је је ре­кон­стру­и­са­но 1978. го­ди­не, ка­да је њи­ме за­пло­вио пар ла­бу­до­ва. Но­во­са­ђа­ни нај­ра­ди­је пам­те пре­ле­пе бе­ле пти­це Ису и Би­су, ко­ји су убр­зо по­ста­ли глав­но обе­леж­је пар­ка и сим­бол гра­да. Њих су да­нас за­ме­ни­ле ди­вље пат­ке, ни­шта ма­ње дра­ге по­се­ти­о­ци­ма, а на­ро­чи­то де­ци. Са­да је­зе­ром плу­та­ју из­ло­мље­ни оста­ци гра­на и опа­лог ли­шћа...

Уре­ђе­ње ове по­вр­ши­не за­по­че­то је дав­не 1895. го­ди­не, до ка­да су се на ве­ли­кој ли­ва­ди, та­да ле­ди­ни, одр­жа­ва­ли го­ди­шњи ва­ша­ри. Та тра­ди­ци­ја је на­ста­вље­на, па су се на истом про­сто­ру ре­дов­но ор­га­ни­зо­ва­ле раз­не град­ске ма­ни­фе­ста­ци­је, од ко­јих је нај­по­пу­лар­ни­ја и нај­леп­ша „Ле­де­на шу­ма”. Ма­да се из­глед пар­ка, ко­ји је под за­шти­том Ре­пу­блич­ког за­во­за за за­шти­ту при­ро­де, ни­је у пот­пу­но­сти вра­тио у 19. век и сво­је пр­во­бит­но ста­ње, по­ста­вља се пи­та­ње ко­ли­ко ће вре­ме­на би­ти по­треб­но да по­нов­но по­ста­не је­дан од за­штит­них зна­ко­ва Но­вог Са­да, не­за­о­би­ла­зан на раз­глед­ни­ца­ма и у ту­ри­стич­ким оби­ла­сци­ма.

А. Че­гар – Д. Кла­шња