PRIVREMENO ZATVORENO, OTKLANJA SE ŠTETA Katanac na Du­nav­skom parku po­sle superćelijskih oluja

Sme­šten iz­me­đu isto­i­me­ne uli­ce i Bu­le­va­ra Mi­haj­la Pu­pi­na, bo­ga­tim kro­šnja­ma oli­sta­log dr­ve­ća, pru­žao je ute­hu sva­kom pro­la­zni­ku. Ne­ka­da je bio me­sto su­sre­ta zna­me­ni­tih lič­no­sti, po­tom sim­bol pri­rod­nog bo­gat­stva No­vog Sa­da. Sa­da, na­kon ra­zor­nih olu­ja, bi­va za­tvo­ren zbog sa­na­ci­je ve­li­ke šte­te.

Uko­li­ko ste ima­li na­vi­ku da u ka­snim pre­po­dnev­nim sa­ti­ma pro­še­ta­te kroz Du­nav­ski park, mo­gli ste da pri­me­ti­te ma­hom po­ro­di­ce s de­com, sta­ri­je su­gra­đa­ne, ali i ne­ko­li­ci­nu pa­ro­va, ka­ko uži­va­ju u sun­ča­nom da­nu, ma­da oba­ve­zno pod de­be­lim hla­dom. Tu bi­ste uvek sre­li i eki­pe „Grad­skog ze­le­ni­la”, bez ko­jih cve­će i bi­lje ne bi bi­lo za­li­ve­no, ni­ti su­va tra­va uklo­nje­na.

Pri­ja­vi­te svo­ju ba­štu do 1. sep­tem­bra

Ak­ci­ja „Naj­lep­ša ba­šta No­vog Sa­da”, ko­ju or­ga­ni­zu­ju list „Dnev­nik”, No­vo­sad­ska te­le­vi­zi­ja i „Co­lor Me­dia Com­mu­ni­ca­ti­ons”, tra­je do 1. sep­tem­bra. Za­in­te­re­so­va­ni su­gra­đa­ni mo­gu da pri­ja­ve svo­je mi­ni-oaze na tak­mi­če­nje sla­njem mej­la na adre­su naj­lep­sa­ba­staŽg­mail.com. Po­zna­te lič­no­sti, ko­je će se na­ći u ži­ri­ju, kao i struč­nja­ci iz obla­sti hor­ti­kul­tu­re i pred­stav­ni­ci me­di­ja, iza­bra­će ovo­go­di­šnje po­bed­ni­ke, ko­je če­ka na­grad­no pu­to­va­nje za dve oso­be.

Ovo me­sto, ide­al­no za šet­nje, pa čak i za mir­ne ve­čer­nje iz­la­ske, bi­lo je ze­le­na ri­zni­ca sa pre­ko 250 bilj­nih vr­sta, ra­znog cve­ća i dr­ve­ća. Vi­jo­ri­la su se sta­bla le­šni­ka, pla­ta­na, bre­za, sre­br­nih li­pa, di­vljeg ke­ste­na, ja­bla­na, je­le, čem­pre­sa, tu­je i bo­ra i ret­kog pi­ra­mi­dal­nog hra­sta lu­žnja­ka, sta­vlje­nog pod za­šti­tu, ko­ji su usled dve su­per­će­lij­ske olu­je iz­lo­mlje­ni, iš­ču­pa­ni iz ko­re­na ili na­kri­vlje­ni, te pred­sta­vlja­ju opa­snost za po­se­ti­o­ce.

Park je ukra­ša­vao i ve­li­ki broj vr­sta ši­blja: šim­ši­ra, žu­ti­ke, ja­pan­ske du­nje, cr­ve­nog dre­na, kle­ke, me­đu ko­ji­ma je bi­la od 1992. go­di­ne po­sta­vlje­na bi­sta ve­li­kog knji­žev­ni­ka, sli­ka­ra, no­vi­na­ra i re­di­te­lja Mi­ro­sla­va Mi­ke An­ti­ća. De­lo va­ja­ra Pa­vla Ra­do­va­no­vi­ća, vi­so­ko 165 cen­ti­me­ta­ra i po­sta­vlje­no na ka­me­ni po­sta­ment ne­pra­vil­nog ob­li­ka, olu­ja je, ta­ko­će, od­lo­mi­la.

Od 1912. go­di­ne, u Du­nav­skom par­ku na­la­zi se skulp­tu­ra „De­voj­ka sa ro­gom iz­o­bi­lja” no­vo­sad­skog va­ja­ra Đor­đa Jo­va­no­vi­ća, ko­ju me­šta­ni zo­vu Nim­fa. Na pro­sto­ru od 33.695 kva­drat­nih me­ta­ra sme­šte­no je još ne­ko­li­ko spo­me­ni­ka i bi­sta, ko­ji kra­se omi­lje­no grad­sko od­ma­ra­li­šte, po­put spo­me­ni­ka Đu­re Jak­ši­ća, fi­gu­re Pre­po­dob­nog Ser­gi­ja Ra­do­nje­škog (po­klon Dru­štva ru­sko-srp­skog pri­ja­telj­stva), bi­ste Bran­ka Ra­di­če­vi­ća.

U cen­tral­nom de­lu par­ka, iza ne­ka­da ras­ko­šnih cvet­ni­ca i žbu­nja, na­la­zi se je­ze­ro sa ma­lim ostr­vom u sre­di­ni, ko­je je re­kon­stru­i­sa­no 1978. go­di­ne, ka­da je nji­me za­plo­vio par la­bu­do­va. No­vo­sa­đa­ni naj­ra­di­je pam­te pre­le­pe be­le pti­ce Isu i Bi­su, ko­ji su ubr­zo po­sta­li glav­no obe­lež­je par­ka i sim­bol gra­da. Njih su da­nas za­me­ni­le di­vlje pat­ke, ni­šta ma­nje dra­ge po­se­ti­o­ci­ma, a na­ro­či­to de­ci. Sa­da je­ze­rom plu­ta­ju iz­lo­mlje­ni osta­ci gra­na i opa­log li­šća...

Ure­đe­nje ove po­vr­ši­ne za­po­če­to je dav­ne 1895. go­di­ne, do ka­da su se na ve­li­koj li­va­di, ta­da le­di­ni, odr­ža­va­li go­di­šnji va­ša­ri. Ta tra­di­ci­ja je na­sta­vlje­na, pa su se na istom pro­sto­ru re­dov­no or­ga­ni­zo­va­le raz­ne grad­ske ma­ni­fe­sta­ci­je, od ko­jih je naj­po­pu­lar­ni­ja i naj­lep­ša „Le­de­na šu­ma”. Ma­da se iz­gled par­ka, ko­ji je pod za­šti­tom Re­pu­blič­kog za­vo­za za za­šti­tu pri­ro­de, ni­je u pot­pu­no­sti vra­tio u 19. vek i svo­je pr­vo­bit­no sta­nje, po­sta­vlja se pi­ta­nje ko­li­ko će vre­me­na bi­ti po­treb­no da po­nov­no po­sta­ne je­dan od za­štit­nih zna­ko­va No­vog Sa­da, ne­za­o­bi­la­zan na raz­gled­ni­ca­ma i u tu­ri­stič­kim obi­la­sci­ma.

A. Če­gar – D. Kla­šnja