ОРИЛО СЕ ИСПОД ДИНАРЕ У Стрмици Сијело Тромеђе чува традицију КРАЈИШКИХ СРБА; Волим Босну у срцу ми Лика, Далмацијо љубави велика

Многобројни учесници хрле сваке године у ово село живописне природе и богате историје, смештено између Дерала и Орловице, на самој граници Хрватске и Босне и Херцеговине.

Долазе најбољи ојкачи да, на традиционалан начин, без музичке пратње, међусобно укрсте гласове и тиме одмере снаге. Ту се могу видети и неки давно заборављени инструменти, богате ношње, врсни извођачи на диплама, гуслама, двојницама, чути давно заборављене здравице. Дође и велики број посетилаца из читавог света да се баш наовом месту виде, поздраве и уживају у својеврсном фолклорном времеплову. Тако је било и овог пута.

Програм је као и сваке године отворила химна сабора „Волим Босну у срцу ми Лика, Далмацијо љубави велика“ у извођењу домаћина, мушке певачке групе „Стрмица“. Присутне је потом поздравила Ања Шимпрага, потпредсједница Владе Републике Хрватске која је нагласила неопхподност чувања обичаја и традиције Срба на тим просторима.

Уначким глувим колом представиле су се комшије из Дрвара, Културно – уметничко друштво „Мира Лукач“. Ово друштво редовни је учесник Сабора, постоји већ 99 година и од пре неколико година носи име своје легендарне кореографкиње која је заслужна за многа кола инспирисана крајишком традицијом. Мира Лукач радила је кореографоије и за друге ансамбле, који су потом освајали награде на фестивалима у земљи и иностранству.

Нераскидиве везе са Тромеђе

Са посебном радошћу дочекани су чланови најмлађе групе која учествује на Сијелу – „Доситеј Обрадовић“ из Книна. Постоје тек пет година али посебан аплауз добили су јер се међу њиховим члановима налазе и деца, уједно и најмлађи учесници Сијела.

Након тога, програм је одвео публику мало северније, где се Личким колом представило Српско културно друштво „Просвјета“ – пододбор Кореница. Као и сваке године, публика је одушевљено поздравила госте из Београда – КУД „Никола Тесла“ који се више пута у току програма појављивао на сцени играјући „Игре из Шумадије“ и осталих делова Србије.

Ово друштво је редовни учесник Сијела, најпре захваљујући Стрмичанину Мирку Амановићу, руководиоцу КУД-а. Интересантно је да је ово друштво на још један начин повезан са Крајином и то преко најпознатијег Крајишника.

Наиме, приликом оснивања, челници су писали Николи Тесли у далеку Америку изразивши жељу да ново-оформљено друштво понесе његово име, што је Тесла не само са одушевљењем прихватио већ је послао и идејно решење амблема. Ту се прича не завршава јер Тесла за прославу десетогодишњице од оснивања шаље друштву копље са заставом које се данас чува у просторијама друштва на београдском Дорћолу.

Најстаријим сачуваним изворним мјешовитим личким колом „Ђикац“, представио се још један пододбор Српског културног друштва „Просвјете“ из Удбина.

Учесница свих Сијела од обнављања до данас, народни појац Светлана Спајић, пре свог наступа придружила се на сцени најпре својим пријатељима из Жегара, Обраду Милићу и групи Богатник. Светлана је наступала на најпрестижнијим светским сценама и фестивалима, али како је сама више пута рекла, Сијело Тромеђе има посебно мјесто у њеном срцу и календару.

Плакета „Раде Матијаш“ за чуваре традиције

Од како је преминуо оснивач Сијела Тромеђе, Раде Матијаш, сваке године се додељује плакета за изузетне заслуге у очувању традиције и културног идентитета, која носи његово име. Ове године, награду је понео Жељко Кесић, дугогодишњи члан КУД-а Голубић и истоимене изворне пјевачке групе са којом је 20 година наступао на Сијелу Тромеђе. Тренутно је део мушке пјевачке групе „Коријени Буковице“ из Ервеника. Захваљујући се на награди, Жељко је рекао да је певао на Сијелу и у годинама када је чекао тешку операцију трансплатације срца. Након успешне операције и даље се радо враћа Сијелу, које му је ове године доделило и поменуту награду.

Низале су се потом певачке групе из разних крајева Тромеђе: „Ћиро – Личка калдрма“ из Дрвара, које носи назив по чувеном возу „Ћири“ који је некада уским колосјеком повезивао Далмацију, Лику и Босну, затим „Звуци Ујилице“ из Доњег Тишковца, певачка група Унац из Дрвара, „Баљски соколови“ из Костајнице, група „Плитвице“. Традиционално, учествовао је и женски хор Српског културног друштва „Просвјета“ из Сплита. „Шаљивим играма из Прњавора“ представио се и КУД из Босанског Грахова, које носи назив најпознатијег становника овог босанског места, Гаврила Принципа.

Промоција књиге у крајишким Србима у Македонији

Вече пре, одржана је промоција занимљиве књиге „Пет огњишта далматинских колониста“ Милоша Мељанца. Овај аутор је предано годинама прикупљао податке о мало познатом делу историје крајишких Срба који су пре више од сто година колонизовани на територију данашње Северне Македоније. У књизи која је недавно промовисана у Београду и Скопљу и притом похваљена од стране стручне јавности, описана је тешка судбина људи који су пресељени са свог огњишта на нову територију, толико другачију од свега њима познатог. Ко су били ти људи, зашто су пресељени и како је изгледао њихов живот на новој земљи, Милош Мељанац даје одговор у овом монументалном делу које је побудило велику пажњу присутних посетилаца. У оквиру удружења „Од стећака до крајпуташа“, до сада је објављено неколико књига и документарних филмова који отимају од заборава догађаје из не тако давних времена. Истражујући најпре историју своје породице, Мељанац иза себе, овом књигом, оставља још један вредан прилог готово непознатој прошлости крајишких Срба.

За сам крај званичног дела програма, остављена је атрактивна „Врањанска свита“ у извођењу КУД-а „Никола Тесла“ из Београда. Специјалан гост овогодишњег сабора била је бањалучанка Милена Плавшић која у Србији има статус истакнутог уметника. Ове године, као и prеthodnе, сви они који нису могли да дођу на Сијело, пратили су пренос програма преко интернета. Организатори и учесници са којима смо се срели нису крили задовољство због успешно одржаног сијела и богатог и разноврсног овогодишњег програма.

Прича о „Сијелу Тромеђе“ почела је 16. јуна 1974. године у Дому културе у Стрмици, када је захваљујући Радету Матијашу програм јавно сниман за популарну емисију Радио Београда „Село весело“. Од тада па до данас, уз три прекида, Сијело Тромеђе се одржало и прерасло у најзначајнији фестивал који негује традицију Срба тог подручја. Из тог разлога: Видимо се догодине, у Стрмици, на 28. Сијелу Тромеђе, поручили су организатори.

Следеће године, овај термин прве вечери Сијела Тромеђе већ сада је резервисано за целовечерњи концерт КУД-а „Мира Лукач“ из Дрвара, које ће на тај начин прославити читав век постојања.

ssr.org.rs, Јована Марић