Сведочење К. К у поступку против оца отворило МНОГО КОНТРОВЕРЗИ; Шифру сефа смрти лако откључао
Да ли је Коста К. инспирацију за масакр у "Рибникару" добио гледајући филм о убиствима у школама? Да ли је заиста лако "провалио" шифру очевог сефа са оружјем? Ко је мистериозна особа која га је учила да пуца ако то није био његов отац Владимир? Да ли је могуће да је тек сад, два и по месеца од крвавог злочина: десеторо мртвих и шесторо рањених, сазнао у кога је пуцао, кога је убио, кога је ранио? И да ли је кајање које је изразио без емоција право покајање?
Дечак, чије је четворосатно сведочење и даље добрим делом под велом мистерије, како тврди адвокат Ирина Боровић, која заступа његовог оца, наводно је на саслушању путем видео-линка, из установе за психијатријску експертизу, рекао да је његов тата чувао оружје у једном сандуку, са катанцем. Шифру је лако "провалио". Испричао је да је размишљајући о свом односу са оцем прва два броја одмах погодио, а трећи број је тачно унео из другог покушаја. Број који је откључао сеф је - 687, и онда је дечак узео оружје.
Он је, наводно, признао да никада није пуцао на отвореном, као и да је ишао у стрељану, али да га тамо није први пут одвео отац. Такође, поменуо је, наводно, да га је тамо руковању и пуцању обучавао неки "старији, проседи чика", а некад отац. Рекао је и да је у додир с оружјем дошао много раније, и да Владимир није био први који му је ставио пиштољ у руке.
Говорећи о породичним односима, дечак је током сведочења навео да у њиховој кући није било кажњавања, осим "благе казне одузимања телефона". Рекао је и да су се родитељи лепо слагали и да му сада недостају отац, мајка, сестра, пас и ујак. Наводно је испричао и да је играо популарну видео-игру "Валорант", такозвану пуцачину у којој тимови од петоро играча нападају једни друге. Такође је рекао и да је инспирацију за злочин добио док је гледао документарни филм о убицама у школи и да га је то подстакло да размишља о томе да учини исто. Признао је да је сам узео очеве пиштоље који су били закључани катанцем под шифром и камерама.
Био хладан према мајци
Коста је током сведочења наводно све време био миран и хладнокрван.
- Очекивао се дирљив сусрет мајке и сина - каже наш саговорник. - Мајка је, кад је ушла у просторију где је дечак доведен, пришла и благо загрлила сина. Он је, међутим, остао хладан. Поздравио ју је, али ниједним гестом није показао да му недостају она, сестра, отац.
После ових незваничних информација, које су "испливале" из истраге, јавности се обратила адвокатица Зора Добричанин Никодијевић, која заступа једну од породица жртава, тврдећи да се на овакав потез одлучила јер је постојао договор свих присутних током саслушања да се ван суднице само саопшти да је К. К. испитан у својству сведока. Међутим, одбрана Владимира К. изнела је у јавност много детаља.
- Није тачно да је оружје којим је К. К. извршио злочин у школи било прописно складиштено и апсолутно обезбеђено, како то тврди одбрана његовог оца - објаснила је Добричанин Никодијевић. - Оружје је неспорно било неадекватно обезбеђено. Нетачно је јавности презентовано од стране одбране да није отац тај који је омогућио дечаку први контакт са оружјем и учио га да пуца. То знам, јер су то пре свега била моја питања и одговори К. К. на њих. Иначе, дечак јесте током испитивања изговорио "неке реченице које гласе као кајање, али и не звуче тако, јер су изговорене хладнокрвно".
Анкетни одбор непотребан?
Поводом формирања скупштинског Анкетног одбора који ће се бавити овим, као и злочином у Младеновцу, сви пуномоћници породица убијених и рањених у овом масакру у београдској школи једногласни су у ставу да би његов рад сад био контрапродуктиван:
Рад Анкетног одбора, како објашњавају, у овом тренутку могао би да угрози тужилачку истрагу и кривичне поступке у целини јер би докази и чињенице, евентуално, могли да изађу у јавност пре суђења.
О томе да ли је, ко и када Кости К. први пут показао и дао оружје у руке, и даље је мистерија. Такође и ко је човек који га је научио да тако добро рукује оружјем и прецизно пуца:
- За све је потребна вежба, па и за руковање оружјем - каже наш извор близак истрази. - Дакле, дечак је дуже време одлазио у стрељану, вежбао тамо пуцање, а брзину руковања оружјем, макар био и пластични пиштољ, могао је да усаврши и код куће. Оно што је фасцинантно јесте чињеница колико је он добар стрелац. Треба бити веома талентован за тако нешто, нарочито када је у питању покретна мета. Наравно, и ту је потребна вежба, али готово сам сигуран да га таквој прецизности у гађању покретне мете није могао научити отац. То је урадио неки велики професионалац и изузетан стрелац, вероватно бивши војник, који сигурно није слутио да ће од дечака направити нову "Никиту". Све оно што се дало чути или видети, наводи на то да је тај дечак веома интелигентан, али без било какве искрене емоције.
(Курир)