Svedočenje K. K u postupku protiv oca otvorilo MNOGO KONTROVERZI; Šifru sefa smrti lako otključao
Da li je Kosta K. inspiraciju za masakr u "Ribnikaru" dobio gledajući film o ubistvima u školama? Da li je zaista lako "provalio" šifru očevog sefa sa oružjem? Ko je misteriozna osoba koja ga je učila da puca ako to nije bio njegov otac Vladimir? Da li je moguće da je tek sad, dva i po meseca od krvavog zločina: desetoro mrtvih i šestoro ranjenih, saznao u koga je pucao, koga je ubio, koga je ranio? I da li je kajanje koje je izrazio bez emocija pravo pokajanje?
Dečak, čije je četvorosatno svedočenje i dalje dobrim delom pod velom misterije, kako tvrdi advokat Irina Borović, koja zastupa njegovog oca, navodno je na saslušanju putem video-linka, iz ustanove za psihijatrijsku ekspertizu, rekao da je njegov tata čuvao oružje u jednom sanduku, sa katancem. Šifru je lako "provalio". Ispričao je da je razmišljajući o svom odnosu sa ocem prva dva broja odmah pogodio, a treći broj je tačno uneo iz drugog pokušaja. Broj koji je otključao sef je - 687, i onda je dečak uzeo oružje.
On je, navodno, priznao da nikada nije pucao na otvorenom, kao i da je išao u streljanu, ali da ga tamo nije prvi put odveo otac. Takođe, pomenuo je, navodno, da ga je tamo rukovanju i pucanju obučavao neki "stariji, prosedi čika", a nekad otac. Rekao je i da je u dodir s oružjem došao mnogo ranije, i da Vladimir nije bio prvi koji mu je stavio pištolj u ruke.
Govoreći o porodičnim odnosima, dečak je tokom svedočenja naveo da u njihovoj kući nije bilo kažnjavanja, osim "blage kazne oduzimanja telefona". Rekao je i da su se roditelji lepo slagali i da mu sada nedostaju otac, majka, sestra, pas i ujak. Navodno je ispričao i da je igrao popularnu video-igru "Valorant", takozvanu pucačinu u kojoj timovi od petoro igrača napadaju jedni druge. Takođe je rekao i da je inspiraciju za zločin dobio dok je gledao dokumentarni film o ubicama u školi i da ga je to podstaklo da razmišlja o tome da učini isto. Priznao je da je sam uzeo očeve pištolje koji su bili zaključani katancem pod šifrom i kamerama.
Bio hladan prema majci
Kosta je tokom svedočenja navodno sve vreme bio miran i hladnokrvan.
- Očekivao se dirljiv susret majke i sina - kaže naš sagovornik. - Majka je, kad je ušla u prostoriju gde je dečak doveden, prišla i blago zagrlila sina. On je, međutim, ostao hladan. Pozdravio ju je, ali nijednim gestom nije pokazao da mu nedostaju ona, sestra, otac.
Posle ovih nezvaničnih informacija, koje su "isplivale" iz istrage, javnosti se obratila advokatica Zora Dobričanin Nikodijević, koja zastupa jednu od porodica žrtava, tvrdeći da se na ovakav potez odlučila jer je postojao dogovor svih prisutnih tokom saslušanja da se van sudnice samo saopšti da je K. K. ispitan u svojstvu svedoka. Međutim, odbrana Vladimira K. iznela je u javnost mnogo detalja.
- Nije tačno da je oružje kojim je K. K. izvršio zločin u školi bilo propisno skladišteno i apsolutno obezbeđeno, kako to tvrdi odbrana njegovog oca - objasnila je Dobričanin Nikodijević. - Oružje je nesporno bilo neadekvatno obezbeđeno. Netačno je javnosti prezentovano od strane odbrane da nije otac taj koji je omogućio dečaku prvi kontakt sa oružjem i učio ga da puca. To znam, jer su to pre svega bila moja pitanja i odgovori K. K. na njih. Inače, dečak jeste tokom ispitivanja izgovorio "neke rečenice koje glase kao kajanje, ali i ne zvuče tako, jer su izgovorene hladnokrvno".
Anketni odbor nepotreban?
Povodom formiranja skupštinskog Anketnog odbora koji će se baviti ovim, kao i zločinom u Mladenovcu, svi punomoćnici porodica ubijenih i ranjenih u ovom masakru u beogradskoj školi jednoglasni su u stavu da bi njegov rad sad bio kontraproduktivan:
Rad Anketnog odbora, kako objašnjavaju, u ovom trenutku mogao bi da ugrozi tužilačku istragu i krivične postupke u celini jer bi dokazi i činjenice, eventualno, mogli da izađu u javnost pre suđenja.
O tome da li je, ko i kada Kosti K. prvi put pokazao i dao oružje u ruke, i dalje je misterija. Takođe i ko je čovek koji ga je naučio da tako dobro rukuje oružjem i precizno puca:
- Za sve je potrebna vežba, pa i za rukovanje oružjem - kaže naš izvor blizak istrazi. - Dakle, dečak je duže vreme odlazio u streljanu, vežbao tamo pucanje, a brzinu rukovanja oružjem, makar bio i plastični pištolj, mogao je da usavrši i kod kuće. Ono što je fascinantno jeste činjenica koliko je on dobar strelac. Treba biti veoma talentovan za tako nešto, naročito kada je u pitanju pokretna meta. Naravno, i tu je potrebna vežba, ali gotovo sam siguran da ga takvoj preciznosti u gađanju pokretne mete nije mogao naučiti otac. To je uradio neki veliki profesionalac i izuzetan strelac, verovatno bivši vojnik, koji sigurno nije slutio da će od dečaka napraviti novu "Nikitu". Sve ono što se dalo čuti ili videti, navodi na to da je taj dečak veoma inteligentan, ali bez bilo kakve iskrene emocije.
(Kurir)