СПОРТСКО – РИБОЛОВАЧКО УДРУЖЕЊЕ „МОЛ” БРИНЕ О ПОРИБЉАВАЊУ ВОДА: Поносни на седмодневни дечји риболовачки камп
МОЛ: Спортско – риболовачко друштво „Мол” оформљено је крајем 2001. године у истоименом насељу, са циљем да се љубитељи риболова и природе зближе, друже, али и раде нешто корисно, односно организују квалитетна такмичења, а нека су и међународног карактера.
Удружење је стационирано на обали Тисе, на месту где је некада пролазила скела, а које данас више нема, док је стара скеларска кућа дата Друштву на коришћење. Хладовину природном амбијенту обезбеђује велики број стабала, а травнати простор даје могућност камперима да се ту стационирају, уз обалу Тисе, простру шаторе, забаце удице и уживају у миру и тишини који владају у том делу Мола.
Како је за „Дневник” рекао председник СРД „Мол” Атила Барањ, активности које спроводе су разноврсне, а своде се на риболовни спорт и унапређење вода. Тако су у више наврата, из сопствених средстава, порибљавали језеро Buyak које се налази у општини Ада, али се то последњих пар година ради заједно са Риболовачким савезом Војводине.
– Језеро Buyak се порибљава једном или два пута годишње и ове године пуштено је већ око 300 килограма шарана – каже Барањ. – Прошле године порибили смо са око 150 килограма сомова, старости годину дана. Наше удружење тражило је да буде заступљено што више грабљивица, јер је тада интересантан и риболов. Обележили смо и Дане месне заједнице, када су нам са локалном самоуправом купили око 400 килограма рибе коју смо пустили у Тису. Савез нам је обећао да ће до краја године порибити још једном наше језеро. Овде се иначе по мојим сазнањима може упецати сом од 50 до 70 килограма.
По његовим речима, годину увек почињу 2. јануара новогодишњим сусретом баш на обали Тисе, када уз кувано вино, чај и закуску сви чланови дођу да се друже, опусте и сумирају утиске из prеthodnе године. Након тога се захуктавају такмичења, како домаћа првенства када има више кола, тако организују и Међународни куп Мола, када долазе такмичари из Словачке и Мађарске.
– То траје од оснивања удружења и организујемо га сваке године, друге недеље јула – прича наш саговорник, додавши да се ове године, због Радничке олимпијаде он помера. – На такмичењу учествује више од 20 братских удружења. На Тиси је заступљен и риболов из чамца, па тако организујемо четири такмичења међународног карактера лов на сома бућком. Имамо и ми репрезентативце Србије у спортском риболову, те смо ове године имали прилике да учествујемо у Првој лиги Србије. Као наш највећи успех истакао бих освојени пехар на такмичењу у Словачкој, где је и конкуренција била баш јака. Такође смо прошле године имали три прелазна пехара са 17 такмичења, док смо на већини такмичења улазили у пласмане. Недавно смо и у Бечеју били апсолутни прваци.
По речима Атиле Барања, 2001. године када су формирани, Друштво је бројало стотињак чланова. Како су године пролазиле, тако се и број чланова увећавао те данас имају више од 600 љубитеља риболова, што женских што мушких, те се могу похвалити да су можда једно од најјачих удружења у општини, али и широј околини. Осим житеља општине, чланови долазе и из Новог Сада, Београда и других места, а у самом удружењу „Мол” има више Ађана него Мољана.
Барањева цела породица иначе ужива у риболову и по резултатима се може рећи да су професионалци. Његова жена је такође такмичарка, а била је трећа у Србији, док је ћерка првакиња Војводине. Син је репрезентативац бивше Југославије.
Највише су каже поносни на традиционални рад са децом, када организују риболовачки камп у трајању од седам дана
– На почетку смо радили школе риболова и ишли смо у школе држећи часове, али их то није нарочито привлачило – истакао је Барањ. – Зато смо се и одлучили за те кампове у природи, када ће директно на терену усвајати више информација. За недељу дана колико смо заједно, учимо их основама риболова, науче да разликују врсте риба, али и да поштују прописе који дефинишу шта се сме, а шта не сме радити на води. Самим тим уче и о животној средини и начинима њене заштите. На крају полажу испит и званично постају мали риболовци.
Кампови се организују за децу узраста до 14 година, а Атила каже да дођу и старији како би помогли млађим полазницима. До сада су посетили различите локације, од Палићког језера до Бездана, Бачког Петровог Села преко Баната, поред канала. У пар наврата су камповали и на Buyaku. Деца су без мобилних телефона, па се забављају уз старе дечје игре попут жмурке.
И. Бакмаз