САЧУВАЈМО ЛЕПЕ КУЋЕ И БАШТЕ СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА Старе амбијенталне целине избиле у први план

Сасвим другачијег типа, две куће - једна стара према процени више од три века, по чему се сврстава међу најстарије у Сремским Карловцима и друга саграђена пре нешто више од године, али према габаритима и изгледу на месту старе, биле су у центру пажње оцењивачке комисије састављене од двоје инжењера хортикултуре Јасне Атанацковић и Бојана Богановића. Реч је кући Наташе и Мирка Веселиновића у Улици Ивана Мажуранића и Гордане и Алексе Јефтића у Улици карловачких ђака, при чему ова друга није пријављена за надметање, али је по дугогодишњој пракси у акцији, оцењивачка комисија користећи се дискреционим правом да истакне примере које сама примети, одлучила да и њу похвали. Светао пример у хортикултурном уређењу свог животног простора, тачније куће за одмор јесу већ награђивани у овој акцији Боса Кадић и Жарко Милинковић у Бељешеву на Стражилову. Комисија је и овог пута истакла труд новог власника куће у Петроварадинској 1, Бранислава Куса, који настоји и да јавну површину оплемени као што то чини са својом непосредном животном околином.

– Акција није испунила наша очекивања да ће се грађани у већем броју пријавити, иако има светлих примера који дају стимуланс другима и допринос да Сремски Карловци лепше изгледају, што је и циљ акције – каже дугогодишња председница оцењивачке комисије Јасна Атанацковић. – У шетњи по Карловцима приметили смо лепо уређене и одржаване баште, али очито не постоји амбиција њихових власника да се укључе и помогну у реализацији наше жеље да буду део туристичке понуде у оквиру Дана отворених башта. Из тих разлога ће Друштво за неговање традиција и развој у сарадњи са Покретом горана Војводине са којим и организује ову акцију, на пролеће организовати саветовања и радионице за грађане на којима ће им дати смернице и одговарати на питања која из искуства увек постоје када је област хортикултуре у питању.

Босин цветни празник за очи

Празник за очи у виду шаренила цветних и других биљних врста и овог пута је башта Босе Кадић и њеног супруга на Стражилову. По речима Јасне Атанацковић, то је светао пример добро уклопљене баште у природу Фрушке горе.

У њој доминирају сезонско цвеће, жбуње, перене... Очигледно је да домаћини нису приликом избора врста руковођени комерцијалним трендовима, него сопственим укусом и права је штета што на месту на ком се налази није више изложена погледима људи.

За кућу Веселиновића, Јасна Атанацковић каже да је пример континуиране бриге власника да је сачувају у старом духу, али и пример да се у савремено доба може живети у амбијенту који је сведок протока векова у виду аутентичне таванице од дрвета, масивних комада намештаја, исто таквих улазних врата... У њој се може много тога видети од начина живота кроз векове, а један од примера је како су се куће грејале некада, о чему говори отвор у зиду у ходнику, метална врата која га затварају и пећ несвакидашњег изгледа.  Вредност ове куће, по речима Јасне Атанацковић је у томе што су њени власници свесни колико је јединствена и раде на томе да је сачувају. У истом духу је и подрум који је у служби производње вина и ракија и винског туризма којим се овај пар бави, као и двориште поплочано старим циглама у ком доминирају стабла смокава окићена слатким плодовима.

Иако није једина таква у Сремским Карловцима, кућа Јефтићевих јесте пример како се приликом нове градње може сачувати амбијент старе куће и баште, на шта су и обавезни власници по закону. Осим што су изградњом нове задржали спољашњи изглед и димензије старе куће, исто су урадили и са лагумом укопаним у брдо на ком је стамбени објекат подигнут. Свеукупном традиционалном амбијенту куће и баште доприноси и избор и начин садње цвећа и другог украсног биља. 

З. Милосављевић