SAČUVAJMO LEPE KUĆE I BAŠTE SREMSKIH KARLOVACA Stare ambijentalne celine izbile u prvi plan

Sasvim drugačijeg tipa, dve kuće - jedna stara prema proceni više od tri veka, po čemu se svrstava među najstarije u Sremskim Karlovcima i druga sagrađena pre nešto više od godine, ali prema gabaritima i izgledu na mestu stare, bile su u centru pažnje ocenjivačke komisije sastavljene od dvoje inženjera hortikulture Jasne Atanacković i Bojana Boganovića. Reč je kući Nataše i Mirka Veselinovića u Ulici Ivana Mažuranića i Gordane i Alekse Jeftića u Ulici karlovačkih đaka, pri čemu ova druga nije prijavljena za nadmetanje, ali je po dugogodišnjoj praksi u akciji, ocenjivačka komisija koristeći se diskrecionim pravom da istakne primere koje sama primeti, odlučila da i nju pohvali. Svetao primer u hortikulturnom uređenju svog životnog prostora, tačnije kuće za odmor jesu već nagrađivani u ovoj akciji Bosa Kadić i Žarko Milinković u Belješevu na Stražilovu. Komisija je i ovog puta istakla trud novog vlasnika kuće u Petrovaradinskoj 1, Branislava Kusa, koji nastoji i da javnu površinu oplemeni kao što to čini sa svojom neposrednom životnom okolinom.

– Akcija nije ispunila naša očekivanja da će se građani u većem broju prijaviti, iako ima svetlih primera koji daju stimulans drugima i doprinos da Sremski Karlovci lepše izgledaju, što je i cilj akcije – kaže dugogodišnja predsednica ocenjivačke komisije Jasna Atanacković. – U šetnji po Karlovcima primetili smo lepo uređene i održavane bašte, ali očito ne postoji ambicija njihovih vlasnika da se uključe i pomognu u realizaciji naše želje da budu deo turističke ponude u okviru Dana otvorenih bašta. Iz tih razloga će Društvo za negovanje tradicija i razvoj u saradnji sa Pokretom gorana Vojvodine sa kojim i organizuje ovu akciju, na proleće organizovati savetovanja i radionice za građane na kojima će im dati smernice i odgovarati na pitanja koja iz iskustva uvek postoje kada je oblast hortikulture u pitanju.

Bosin cvetni praznik za oči

Praznik za oči u vidu šarenila cvetnih i drugih biljnih vrsta i ovog puta je bašta Bose Kadić i njenog supruga na Stražilovu. Po rečima Jasne Atanacković, to je svetao primer dobro uklopljene bašte u prirodu Fruške gore.

U njoj dominiraju sezonsko cveće, žbunje, perene... Očigledno je da domaćini nisu prilikom izbora vrsta rukovođeni komercijalnim trendovima, nego sopstvenim ukusom i prava je šteta što na mestu na kom se nalazi nije više izložena pogledima ljudi.

Za kuću Veselinovića, Jasna Atanacković kaže da je primer kontinuirane brige vlasnika da je sačuvaju u starom duhu, ali i primer da se u savremeno doba može živeti u ambijentu koji je svedok protoka vekova u vidu autentične tavanice od drveta, masivnih komada nameštaja, isto takvih ulaznih vrata... U njoj se može mnogo toga videti od načina života kroz vekove, a jedan od primera je kako su se kuće grejale nekada, o čemu govori otvor u zidu u hodniku, metalna vrata koja ga zatvaraju i peć nesvakidašnjeg izgleda.  Vrednost ove kuće, po rečima Jasne Atanacković je u tome što su njeni vlasnici svesni koliko je jedinstvena i rade na tome da je sačuvaju. U istom duhu je i podrum koji je u službi proizvodnje vina i rakija i vinskog turizma kojim se ovaj par bavi, kao i dvorište popločano starim ciglama u kom dominiraju stabla smokava okićena slatkim plodovima.

Iako nije jedina takva u Sremskim Karlovcima, kuća Jeftićevih jeste primer kako se prilikom nove gradnje može sačuvati ambijent stare kuće i bašte, na šta su i obavezni vlasnici po zakonu. Osim što su izgradnjom nove zadržali spoljašnji izgled i dimenzije stare kuće, isto su uradili i sa lagumom ukopanim u brdo na kom je stambeni objekat podignut. Sveukupnom tradicionalnom ambijentu kuće i bašte doprinosi i izbor i način sadnje cveća i drugog ukrasnog bilja. 

Z. Milosavljević