ЈЕ ЛИ ТО ЛАВ ИЛИ ЗЕЦ: У Србији се гаје јапанске кокошке и пуфнасти зечеви
Србија је земља различитости. Овде се узгајају средњовековне каракачанске овце, витороге жује или јата аутохтоних кокошака – косовских певача. Али овде су људи посвећени и аустралијском голубу, јапанским и кинеским кокошкама, зецу „лавља глава“ и златном фазану каквог сте до скоро могли видети само у ЗОО вртовима. Једно од главних места на којима можете видети све ове животиње су вашари који се широм земље одржавају. Шаренило боја и живота, све што сте икада помислили да купите на вашеру има, нарочито у Смедеревској Паланци сваког петнаестог у месецу.
– Ово је зец „лавља глава“. Тако га зову због гриве коју има око главе. У ствари је то наборана длака због које је јако популаран и деца га обожавају, па га родитељи купују за љубимца. Јако је умиљат и воли да се мази. Можете га држати и уз остале љубимце, енергичан је, воли да скаче, да се игра са псима и мачкама, али морате водити рачуна да га деца не преплаше јер је јако осетљив – објашњава продавац, док се бели кунић мешкољи, подигне главу, паметно вас погледа бистрим очима, као да зове да га купите. Буквално је неодољив. Деци. Ми старији ипак знамо шта значи имати кућног љубимца и водити рачуна о њему.
Уколико нисте расположени за куповину кунића можда је за вас боље нешто практичније, у виду јапанских свилених кокошака. Како продавац каже, ем су лепе, ем код њега и нису толико скупе.
– Продајем пар за три хиљаде. Погледајте на интернету, коштају преко педесет евра у пару, а три хиљаде по комаду. Необичне су јер немају перје него, нешто као, длаку – убеђује насмејани момак, док се испред њега у омањем кавезу шепуре „јапанке“. Црна и бела, као јинг и јанг, допуњују се у лепоти.
– Лаке су за одржавање, нису штетне у дворишту, само не могу по блату да иду јер се брзо испрљају. Носе бела јаја, одличног укуса, али од тако лепе које штета је појести јаје, ха,ха – смејући се додаје да поред кокошака са длаком, ипак, имају и кокошке са перјем.
– Имамо и ове друге, кокинкине, само што оне имају перје. Перје је мало другачије него код осталих кокошака, ситније је, украсно јер су и оне украсна живина, кинеског порекла. Мало је проблематично то перје на ногама кад се покваси, зато их не пуштамо кад је киша. Јесу лепе, али нису баш неке носиље. Мада, месо је укусно – констатује весело. На десетак метара од њега, на врху наслаганих великих металних кавеза, један мали се издваја. У њему пар аустралијских дијаманстских голубова, малих, човек би рекао баш као дијамант. Мали а сијају, онако за пожелети.
– То је пар дијаманстких голубова пореклом из Аустралије. Најбоље је имати пар, јер ако се пронађу, у ствари свиде један другом, то је онда доживотно. То је најмањи голуб на свету, достиже само 15 сантиметара, али зато најбрже расте. Није тежак за храњење и одржавање, једе храну за егзотику, концентрат за пилиће. Оно што је занимљиво је да они изведу голубиће, избаце их из гнезда после петнаестак дана и одмах крену да излежу нове. Ове и даље хране – објашњава одгајивач истичући да су голубови беле боје најскупљи.
– Ово што видите је мутација боја, постоје бели, шарени, разних боја. Бели су јако скупи док је овај неких десетак евра – скупи нису, али су лепи, нежни и пријатног гласа. Уколико нећете ни кокоши, ни зеца, ни голуба, можда је фазан решење. Златни. Свакако за сваког по нешто и уживање за очи сваког петнаестог у месецу.
Текст и фото: Зорица Драгојевић
Добро јутро
https://www.dobrojutro.co.rs/u-srbiji-se-odgajaju-japanske-kokosi-i-australijski-golubovi/
