ШТА СЕ СВЕ МОЖЕ НАЋИ НА ТЕМЕРИНСКОЈ ПИЈАЦИ Намештај на распродаји, половна одећа, кућна хемија, дрангулије

Потпуно је уређена. Тезге су наткривене, а објекти окречени. Услови за рад и куповину су веома добри, али ипак ова тржница не привлачи пажњу потрошача. Да се с њене леве стране не налази локал „Роштиљ Тара”, а са десне месара „Штранд”, чини се да би и за пролазнике остала у потпуности неприметна. Мада је мењала намену од класичне зелене, преко пијаце за продају кућних љубимаца до робне, и сами продавци су с временом полако од ње одустајали.

Сада је уточиште половних и одбачених ствари. Јуче око 10 часова роба, махом половна, била је распоређена на свега шест тезги, док се један од трговаца увелико спремао да напусти радно место. Најскупљи комад одеће код њега стаје само 100 динара, а ипак је незадовољан продајом. Како је рекао, за тезгом је од 5 сати и укупно је зарадио 300 динара. Половину ће одвојити за продајно место, те му нето зарада за јучерашњи дан износи 150 динара. Остали продавци су, међутим, били упорнији, па су одлучили да причекају још мало.

– Некада су овде биле велике гужве – рекао је други продавац Панта Стојановић, који ради на Темеринској пијаци више од 20 година. – Интересовање за пијацу почело је да опада када је капија, која сада води до паркинга, била затворена. Приступ возилом био је немогућ. Многи трговци су се преселили на Сателитски бувљак. Ја живим у близини, па ми је згодно да продајем овде. Стигао сам јутрос у 4 сата. Ускоро ћу да се пакујем и идем. Иначе, ударни термин је 8 сати ујутру, те би било набоље у то време посетити бувљак. Данас сам продао патике за 300 динара, што је уједно и најскупљи производ. Ту су и књиге, наочаре за сунце и томе сличне дрангулије.

На једној тезги били су распоређени кућна хемија, козметика, кафа и слаткиши, на другој мало воћа и поврћа, на трећој нова гардероба, а на четвртој половне кућне машине, употребни и декоративни предмети, са духовитим натписом изнад машине за млевење меса: „Гаранција 100 година”. Остали трговци нису били у потпуности расположени за сарадњу, те нам је овај пијачни барометар, ког нема ни на сајту „Тржнице”, на неки начин остао загонетка.

Када говоримо о воћу и поврћу, килограм јабука, на пример, можете купити по цени од 100 до 120 динара, а парадајз за око 250. Половну одећу, обућу, књиге, музичке дискове, накит и слично, платићете највише 300 динара. Пано са ценама намештаја на распродаји висио је на једној од тезги, па овде суграђани за мале паре могу да опреме и свој стан или кућу. Тако пећ на дрва и угаљ са цеви дугој три метра можете набавити за 80 евра, два лежаја и витрину за 150, дрвени писаћи сто за 50, а комплетну кухињу за 250 евра...

Долазак неколико редовних посетилаца пред сам крај радног времена поправио је тмурну пијачну атмосферу. Размењивали су пошалице са трговцима, ценкали се и разгледали, а један од њих, по имену Шаћир Исмаиљи, пазарио је електрично звонце старо чак 50 година. Како каже, продавац, иначе његов пријатељ, за звоно је тражио 300 динара, а након ценкања нашли су се на 200.

– Може овде да се нађе свашта – рекао је Исмаиљи. – Много је повољне одеће, која је неискоришћена, а води се као половна. Новосађанима је потребна ова пијаца, јер многи немају новца за нове и маркиране ствари. Кад је нешто добро, то би требало и задржати.

Текст и фото: Д. Клашња