ŠTA SE SVE MOŽE NAĆI NA TEMERINSKOJ PIJACI Nameštaj na rasprodaji, polovna odeća, kućna hemija, drangulije

Potpuno je uređena. Tezge su natkrivene, a objekti okrečeni. Uslovi za rad i kupovinu su veoma dobri, ali ipak ova tržnica ne privlači pažnju potrošača. Da se s njene leve strane ne nalazi lokal „Roštilj Tara”, a sa desne mesara „Štrand”, čini se da bi i za prolaznike ostala u potpunosti neprimetna. Mada je menjala namenu od klasične zelene, preko pijace za prodaju kućnih ljubimaca do robne, i sami prodavci su s vremenom polako od nje odustajali.

Sada je utočište polovnih i odbačenih stvari. Juče oko 10 časova roba, mahom polovna, bila je raspoređena na svega šest tezgi, dok se jedan od trgovaca uveliko spremao da napusti radno mesto. Najskuplji komad odeće kod njega staje samo 100 dinara, a ipak je nezadovoljan prodajom. Kako je rekao, za tezgom je od 5 sati i ukupno je zaradio 300 dinara. Polovinu će odvojiti za prodajno mesto, te mu neto zarada za jučerašnji dan iznosi 150 dinara. Ostali prodavci su, međutim, bili uporniji, pa su odlučili da pričekaju još malo.

– Nekada su ovde bile velike gužve – rekao je drugi prodavac Panta Stojanović, koji radi na Temerinskoj pijaci više od 20 godina. – Interesovanje za pijacu počelo je da opada kada je kapija, koja sada vodi do parkinga, bila zatvorena. Pristup vozilom bio je nemoguć. Mnogi trgovci su se preselili na Satelitski buvljak. Ja živim u blizini, pa mi je zgodno da prodajem ovde. Stigao sam jutros u 4 sata. Uskoro ću da se pakujem i idem. Inače, udarni termin je 8 sati ujutru, te bi bilo nabolje u to vreme posetiti buvljak. Danas sam prodao patike za 300 dinara, što je ujedno i najskuplji proizvod. Tu su i knjige, naočare za sunce i tome slične drangulije.

Na jednoj tezgi bili su raspoređeni kućna hemija, kozmetika, kafa i slatkiši, na drugoj malo voća i povrća, na trećoj nova garderoba, a na četvrtoj polovne kućne mašine, upotrebni i dekorativni predmeti, sa duhovitim natpisom iznad mašine za mlevenje mesa: „Garancija 100 godina”. Ostali trgovci nisu bili u potpunosti raspoloženi za saradnju, te nam je ovaj pijačni barometar, kog nema ni na sajtu „Tržnice”, na neki način ostao zagonetka.

Kada govorimo o voću i povrću, kilogram jabuka, na primer, možete kupiti po ceni od 100 do 120 dinara, a paradajz za oko 250. Polovnu odeću, obuću, knjige, muzičke diskove, nakit i slično, platićete najviše 300 dinara. Pano sa cenama nameštaja na rasprodaji visio je na jednoj od tezgi, pa ovde sugrađani za male pare mogu da opreme i svoj stan ili kuću. Tako peć na drva i ugalj sa cevi dugoj tri metra možete nabaviti za 80 evra, dva ležaja i vitrinu za 150, drveni pisaći sto za 50, a kompletnu kuhinju za 250 evra...

Dolazak nekoliko redovnih posetilaca pred sam kraj radnog vremena popravio je tmurnu pijačnu atmosferu. Razmenjivali su pošalice sa trgovcima, cenkali se i razgledali, a jedan od njih, po imenu Šaćir Ismailji, pazario je električno zvonce staro čak 50 godina. Kako kaže, prodavac, inače njegov prijatelj, za zvono je tražio 300 dinara, a nakon cenkanja našli su se na 200.

– Može ovde da se nađe svašta – rekao je Ismailji. – Mnogo je povoljne odeće, koja je neiskorišćena, a vodi se kao polovna. Novosađanima je potrebna ova pijaca, jer mnogi nemaju novca za nove i markirane stvari. Kad je nešto dobro, to bi trebalo i zadržati.

Tekst i foto: D. Klašnja