СТАРОЈ КУЋИ НОВА НАМЕНА Како су Биса и Дејан САЧУВАЛИ дедино огњиште од пропадања
ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ: Многе сеоске куће и огњишта на којима су наши преци боравили, заувек су изгубљене, нестале у једном времену и зарасле у коров.
Међутим, браћа Дејан и Владимир Николић нису желели да таква судбина задеси и њихово огњиште. Дедину кућу у селу Коштунићи су потпуно обновили, дали јој нови сјај и нису жалили да уложе ни труда, ни новца како би она сада била лепша него икада и била спремно коначиште за сваког путника намерника који пожели да ужива у раскошној лепоти испод Равне Горе, Сувобора и Маљена.
- Као дете сам баш на овом месту одрастао и провео детињство. Знао сам колико су се баба и деда трудили и улагали напора да ово домаћинство одрже на ногама, и то помоћу надница које су зарађивали у пољу док су проливали задњу кап зноја. Желео сам да дедовина и даље буде затегнута под конац, и да се огњиште које је деценимаја горело не угаси. Донео сам одлуку да кућу адаптирам и почнем бавити сеоским туризмом, јер знам да има много људи који желе да осете ту топлину неких прошлих времена", рекао је за РИНУ Дејан Николић.
Нестварни природни предели овог краја само су неки од адута који га чине идеалним за бављење овом граном туризма. Ту се налази се око 400 хектара борове шуме, ваздух је посебан а пије само вода са извора. Дејанову одлуку да оживи дедино имање подржала је и супруга Биса која је у читавом подухвату дала свој посебан печат.
- Опремили смо собе да и други људи овде могу да дођу да виде све лепоте планина које нас окружују на преко 700 метара надморске висине. Собе су са шест лежајева купатилом, чајном куњихом и терасом, као и свака породична кућа, је смо тако и замислили да овде свраћају породице које желе мир, а опет да нису предалеко од града. Сви причају о лепотама Златибора и Копаоника, али и Сувобор има много тога да понуди и покаже, нарочито љубитељима нетакнуте природе", казала је Биса.
За разлику од ове Дедине куће у коју су Николићи удахнули нови живот, по читавој Србији много је прађедовских огњишта и дединих кућа које стрпљиво и верно позивају своје унуке чекајући да их се сете. Чувени писац Шантић још давних дана право је рекао, "Сунце туђег неба неће вас гријати као што ово наше грије".