Додик: Храбри преци треба да буду пример и идеал како се чува отаџбина

"Стога, морамо бити јединствени и држати се заједно и бранити оно најсветије што имамо и што смо створили у миру, а у рату одбранили - своју Републику Српску која је натопљена крвљу најхрабријих српских синова", поручио је Додик.

Он је рекао да је Херцеговачки устанак, познатији као Невесињска пушка, који је подигнут 9. јула 1875. означио почетак краја османлијског царства и увод у проглашење Србије и Црне Горе за независне државе, истичући да су Срби увек кроз историју били на страни ослободилаца, победника, праведника и антифашиста.

 То је кроз векове потврђивао и храбри и поносни народ Херцеговине, нагласио је Додик.

Он је подсетио да је Херцеговачки устанак и први пуцањ у Крековима прерастао у српско-турски рат, јер се убрзо проширио на целу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе, пренела је РТРС.

"Свако обележавање овог значајног датума, 9. јула, прилика је да се сетимо храбрости и јунаштва Пере Тунгуза који је испалио први метак на турски караван чиме је означио почетак устанка против османлијског окупатора",  нагласио је Додик.

Поводом обележавања 148 година од почетка устанака у Херцеговини - Невесињске пушке, Додик је рекао за Срну да је хајдук Перо имао част да, како је навео, "својим херојским подвигом уздрма и пробуди умртвљену Европу".

Додик је подсетио да је након тога Аустроугарска на 30 година анектирала БиХ.

Упркос свему, Невесињска пушка остаје историјски датум не само за слободарски народ Херцеговине, већ за све Србе, нагласио је Додик.

Он је истакао да су Невесињци и Херцеговци увек били међу првима који су храбро подизали глас против окупатора и "разних белосветских освајача" српских територија.

У селу Крекови код Невесиња, сутра ће бити обележено 148 година од почетка устанака у Херцеговини - Невесињске пушке.

Прва Невесињска пушка означила је почетак устанка подигнутог у месту Крекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти.

Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.

Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ након масакра 27 људи у селу Удружњу код Невесиња.