Dodik: Hrabri preci treba da budu primer i ideal kako se čuva otadžbina
BANJALUKA: Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas da mnogi napadaju imovinu, prava i slobodu RS i pokušavaju na razne načine da ugnjetavaju, ali da hrabri preci treba da budu primer i ideal kako se čuva i brani zemlja, identitet, vera i otadžbina.
"Stoga, moramo biti jedinstveni i držati se zajedno i braniti ono najsvetije što imamo i što smo stvorili u miru, a u ratu odbranili - svoju Republiku Srpsku koja je natopljena krvlju najhrabrijih srpskih sinova", poručio je Dodik.
On je rekao da je Hercegovački ustanak, poznatiji kao Nevesinjska puška, koji je podignut 9. jula 1875. označio početak kraja osmanlijskog carstva i uvod u proglašenje Srbije i Crne Gore za nezavisne države, ističući da su Srbi uvek kroz istoriju bili na strani oslobodilaca, pobednika, pravednika i antifašista.
To je kroz vekove potvrđivao i hrabri i ponosni narod Hercegovine, naglasio je Dodik.
On je podsetio da je Hercegovački ustanak i prvi pucanj u Krekovima prerastao u srpsko-turski rat, jer se ubrzo proširio na celu BiH, uz podršku Srbije i Crne Gore, prenela je RTRS.
"Svako obeležavanje ovog značajnog datuma, 9. jula, prilika je da se setimo hrabrosti i junaštva Pere Tunguza koji je ispalio prvi metak na turski karavan čime je označio početak ustanka protiv osmanlijskog okupatora", naglasio je Dodik.
Povodom obeležavanja 148 godina od početka ustanaka u Hercegovini - Nevesinjske puške, Dodik je rekao za Srnu da je hajduk Pero imao čast da, kako je naveo, "svojim herojskim podvigom uzdrma i probudi umrtvljenu Evropu".
Dodik je podsetio da je nakon toga Austrougarska na 30 godina anektirala BiH.
Uprkos svemu, Nevesinjska puška ostaje istorijski datum ne samo za slobodarski narod Hercegovine, već za sve Srbe, naglasio je Dodik.
On je istakao da su Nevesinjci i Hercegovci uvek bili među prvima koji su hrabro podizali glas protiv okupatora i "raznih belosvetskih osvajača" srpskih teritorija.
U selu Krekovi kod Nevesinja, sutra će biti obeleženo 148 godina od početka ustanaka u Hercegovini - Nevesinjske puške.
Prva Nevesinjska puška označila je početak ustanka podignutog u mestu Krekovi u opštini Nevesinje 9. jula 1875. godine protiv otomanske vlasti.
Druga Nevesinjska puška, poznatija kao Uloški ustanak, izbila je u januaru 1882. godine napadom ustanika na austrougarsku žandarmerijsku stanicu u Ulogu zbog donošenja takozvanog Vojnog zakona o obaveznom služenju vojske mladića iz BiH.
Nevesinjska antifašistička puška predstavlja oružani otpor ustašama 3. juna 1941. godine u selu Drežanj nakon masakra 27 ljudi u selu Udružnju kod Nevesinja.