ИЗВОЗ ИТ сектора би ове године могао да премаши ТРИ МИЛИЈАРДЕ ЕВРА

Он је рекао Танјугу да је прошле године остварен извоз у том сектору од 2,7 милијарди евра

"Ми ове године у првом кварталу, такође, имамо сјајан резултат - бележимо извоз ИТ услуга већи од 760 милиона евра. У другом кварталу дошло је до смањења броја људи. Ипак, на крају године, према пројекцијама, биће реализован извоз ових услуга већи од три милијарде евра", рекао је Ђокић.

Сматра да велики проценат раста ИТ тржишта у Србији није лако одржати због спољних утицаја, али да је још увек ИТ тржиште на глобалном нивоу јако и отпорно на сва тренутна дешавања у свету.

"Да бисмо разумели тренутна дешавања и трендове који се дешавају на глобалном тржишту, вратићемо се само мало уназад у период кад је била корона. Ми смо до тада имали један предвидиви и константан раст ИТ тржишта глобално, па и код нас, и тада због ситуације која је изазвана короном, морали смо да остајемо код куће, морали су многи процеси врло брзо да се дигитализују, унапреде и да се у неком кратком времену заврше", рекао је он Танјуг.

Истиче да је повећање броја људи у ИТ сектору био изузетно изражен и да се у кратком року десио велики пик запошљавања људи како у Србији, тако и на глобалном нивоу, након чега долази рат у Украјини, проблеми који се генеришу око сукоба између Русије и Украјине, енергетска криза, затварање банака у Америци које више не могу да финансирају ИТ тржиште и промене приоритета инвестиција у великим компанијама.

Додаје да се у оваквим временима компаније најчешће одлучују да реализују само оне важне пројекте, док оне који мање битни остављају за нека друга сигурнија времена.

"На глобалном тржишту то изазива да имамо мањи број људи потребан него раније. Та два пика наглог скока, и сада једног смањења броја људи, у ствари долази до једне нормализације броја људи односно тренда који је био и раније, тако да би овај тренд требало да се врати у очекиване границе до краја ове године", навео је он.

Ђокић је компаније у Србији поделио на две целине, на компаније које су фокусиране на послове и компаније у нашој земљи, и компаније које су из Србије а раде за инострано тржиште.

Како је навео, компаније из Србије које раде за инострано тржиште тренутно имају одређене изазове и флуктуацију људи, али то нису толико велики изазови, јер у ИТ сектору, где је цело глобално тржиште расположиво, људи лако нађу запослење, како у Србији тако и у целом свету.

Са друге стране, додаје, оне компаније које су фокусиране на домаћу привреду и домаће фирме, као и на развој домаће индустрије, до сада бележе благи раст броја запослених у Србији од почетка ове године.

Ђокић каже да је пре короне годишњи раст ИТ тржишта био од девет до 12 одсто, док је прошле године ИТ тржиште у Србији нарасло на 867 милиона евра, што је био скок за 18 процената у односу на prеthodnu годину.

"Јасно је да тако велики проценат раста није лако одржати зато што имамо спољне утицаје и дешавања која се јасно рефлектују на нас. За очекивати је да ми такав један висок степен раста нећемо моћи дуго да одржимо, него ћемо полако да се вратимо у границе раста девет, 10, 11 одсто", оценио је он.

АСЕЕ је у прошлој години успела да повећа број људи за 70, што је, нагласио је Ђокић, један веома значајан резултат, али и изузетан изазов, јер се  људи који иду ка запошљавању све више окрећу ка иностраном тржишту због већих плата.

 "Оно што је наш задатак јесте да свим тим људима обезебдимо коректне плате, едукацију, да могу да се осећају задовољно, да желе да напредују и да се развијају у правцу у којем желе, да могу да раде са стручним људима у целом региону, од њих уче и буду део тима", рекао је он.

 Када је реч о привлачењу младих у домаћу привреду, Ђокић је као пример навео то што је АСЕЕ отворила врата најбољим младим људима са факултета из целе Србије, који су постали део тима и учествују током лета у реализацији пројеката.

"С обзиром да смо ми компанија која има велики портфолио производа са којима ради, они могу да бирају област где заиста желе на прави начин да се унапреде, развију и препознају своје место. Наше досадашње искуство је да више од пола младих људи који нам дођу на праксу препознамо и остану код нас", објаснио је он.

Сматра да се из разговора са младима осети да им недостаје подршка да примене у привреди оно што су научили на факултету.

 "Волео бих да некако заједнички домаћа привреда, држава и образовни систем направе програм који би био јасан младима и да све људе који раде у ИТ индустрији и који долазе у ИТ индустрију препознају Србију као место за будући раст, место где могу да се развијају на прави начин, где се осећају достојанствено, фер плаћено, и где могу себе и своју породицу да граде даље", истакао је он.

Када је реч о људима који раде за компаније ван граница Србије, Ђокић сматра да би требало више да се фокусирају на изградњу и развој производа у  Србији, као и на позиционирање и пласирање домаћих производа ван граница Србије, а не само услуга.