Просечна ПЛАТА У ЗДРАВСТВУ 87.178 динара, а У ОБРАЗОВАЊУ 78.231, ево који се параметри рачунају

То, наравно, не значи да је тај износ био у ковертама већине запослених. Наиме, просечна зарада израчунава се на основу износа свих обрачунатих зарада и укупног броја запослених па је јасно да се примања у Србији веома разликују и за многе је тај просечни износ недостижан, а за неке је само део месечних примања. Много је и запослених чије плате остају испод износа медијалне зараде - оне коју зарађује половина укупног броја запослених у Србији, а која је у априлу била 63.954 динара. 

Априлска просечна зарада у јавном сектору била је 88.385 динара, што је 4.573 динара више од износа исплаћеног на републичком нивоу. Све зараде у јавном сектору биле су више од медијалне зараде, неке су биле  више од републичког просека и прескочиле 100.000 динара, а ниједна није била мања од 72.800 динара.

Највише просечне зараде у јавном сектору у априлу су исплаћене у јавним државним предузећима - 104.591 динара, а најнижа просечна примања имали су запослени у администрацији на локалном нивоу – 72.830 динара. Запослени у администрацији на нивоу државе тог месеца су зарадили 99.626 динара, у просеку, а потом следе запослени у администрацији на нивоу покрајине - 97.180 динара. Запослени у здравству и социјалном раду су у априлу, у просеку, зарадили 87.178 динара, у образовању и култури - 78.231динара, а у јавним локалним предузећима - 76.373 динара.

Када се посматра просечна нето зарада у 19 делатности, за које РЗС објављује податке, у априлу је у седам била виша од републичког просека, а у 12 мања. Између највише и најниже априлске просечне зараде по делатностима разлика је велика и износи чак 156.418 динара, што је, практично, готово две просечне месечне плате. Када се просечне зараде посматрају кроз призму  медијалне, у две делатности износ био нижи.

Просечна зарада у априлу је у пет делатности прескочила износ од 100.000 динара. Највише су, у просеку, зарадили запослени у делатности  информисања и комуникације – 206.234 динара, потом у финансијским делатностима и делатности осигурања – 124.200 динара, рударству - 115.961 динар, стручним, научним и техничким делатностима - 110.364 динара, те у делатности снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација - 105.000 динара. Најмање априлске просечне зараде  исплаћене су у делатности услуге смештаја и исхране – 49.816 динар и ове зараде једине су ниже од 50.000 динара.

Просечна зарада виша од 100.000 динара у априлу је исплаћена у 17  области. Тог месеца су плате више од 200.000 динара, у просеку, зарадили запослени у две области. Они који раде у области рачунско програмирање, консултантске и с тим повезане делатности тог месеца су зарадили 252.734 динара, а запослени у области ваздушни саобраћај 201.528 динара, те је  разлика између две највише плате у априлу била 51.206 динара.

Најмање новца у априлу су зарадили запослени у две области, а у обе је у ковертима било нешто више од 45.000 динара.

Тог месеца најмање зараде исплаћене су у области  остале личне услужне делатности - 45.308 динара, а потом у области припрема и послуживање хране и пића – 45.553  динар, те их дели 245 динара.

Након њих следе просечне зараде у областима научно истраживање и развој - 175.509 динара, телекомуникације - 169.461 динар, производња дуванских производа просечне -151.017 динара, експлоатација сирове нафте и природног гаса 155.490 динара, а у области управљачке делатности, саветовање у вези с управљањем у априлу је просечна зарада била 147.663 динара

Запослени у областима финансијске услуге, осим  осигурања и пензионих  фондова у априлу су, у просеку, зарадили 142.022 динара,  производња кокса и деривата нафте - 138.526 динара, услужне делатности у рударству и геолошким истраживањима - 134.824 динара, а у области експлоатација руде метала - 134.741 динара

Запосленима у областима производња  основних фармацеутских производа и препарата просечне априлске плате биле су 119.829 динара,  .  кинематографска и телевизијска продукција, снимање звучних записа и издавње музичких записа - 115.299 динара…

Д. Млађеновић