БЕРБА КРАСТАВАЦА У ПУНОМ ЈЕКУ Корнишони из Госпођинаца иду у НЕМАЧКЕ ТЕГЛИЦЕ

У Госпођинцима али и другим околним селима посејано је почетком априла око 200 хектара корнишоном, колико је било и прошле године .

За разлику од лањске године када је на њивама било стране радне снаге стигле чак из Непала ове сезоне корнишоне беру искључиво домаћи сезонски радници.

За сада се сналазимо око радне снаге премда нам и даље требају - изјавио је за “Дневник” директор „Агропродукт„ Дејан Рончевић, јер посредством „Агропродукта„ краставци одлазе до немачког прерађивача. Рончевић напомиње да би под корнишонима могло да буду и знатно веће површине, али се повртари не усуђују да увећавају обим сетве, јер стрепе да неће нађи довољно берача. Наш саговорник овогодишњу сезону оцењује као осредњу , краставаца ће по хектару бити као и лане око 100 тона по хектару, али је могло бити и више да није било превише кише. Тренутна клима, каже, годи краставцима, јер док је сунца има и корнишона.

- Сезона брања је требала да крене са првим данима јуна, али је берба почела тек после 15 јуна, па су повртари у губитку,јер је кишно време допринело да краставци иструле - навео је Рончевић. - У погледу цене коштања није се много променило у односу на прошле годину. Краставци се на калибратору сврставају у седам класа а они најкраћи или најмањи су и најскупљи. Килограм тих краставчића кошта навелико неколико динара изнад евра а седма класа је најфтинија и за килограм повртари добијају изнад 20 динара..

Зато је наглашава Рончевића највећа зарада у првој класи а најмање у седмој класи, то јест великим краставцима.

- Колико ће произвођачи зарадити не зависи само од примене агротехникне већ и од доброг ока берача, који међу зеленим листовима треба да уоче мале зелене плодове. Уколико их сезонски радник одмах не примети краставчић већ сутрадан прерасте и одлази у ниже, јефтиније класе и тако повртарима зарада бива нижа - објашњава Дејан Рончевић.

Нема података о томе колико се корнишона сеје на војођанским пољима и уопште у Србији, јер званична статистика не води ту евиденцију.

У сваком случају сарадња „Агропродукта” и немачког прерађивача подстиче повртаре из општине Жабаљ и ближе околине да се баве краставцима, јер им ови партнери обезбеђују сигуран откуп и загарантовану цену.

Осим тога „Агропродукт” обезбеђује повртарима и стручну помоћ и репроматеријал, па има разлога зашто су пољопривредна газдинства из године у годину заинтересована за сетву краставаца, мада се на истој њиви не могу сејати сваке године, већ сваке четврте.

З. Делић

        Фото: Дневник