BERBA KRASTAVACA U PUNOM JEKU Kornišoni iz Gospođinaca idu u NEMAČKE TEGLICE

U Gospođincima ali i drugim okolnim selima posejano je početkom aprila oko 200 hektara kornišonom, koliko je bilo i prošle godine .

Za razliku od lanjske godine kada je na njivama bilo strane radne snage stigle čak iz Nepala ove sezone kornišone beru isključivo domaći sezonski radnici.

Za sada se snalazimo oko radne snage premda nam i dalje trebaju - izjavio je za “Dnevnik” direktor „Agroprodukt„ Dejan Rončević, jer posredstvom „Agroprodukta„ krastavci odlaze do nemačkog prerađivača. Rončević napominje da bi pod kornišonima moglo da budu i znatno veće površine, ali se povrtari ne usuđuju da uvećavaju obim setve, jer strepe da neće nađi dovoljno berača. Naš sagovornik ovogodišnju sezonu ocenjuje kao osrednju , krastavaca će po hektaru biti kao i lane oko 100 tona po hektaru, ali je moglo biti i više da nije bilo previše kiše. Trenutna klima, kaže, godi krastavcima, jer dok je sunca ima i kornišona.

- Sezona branja je trebala da krene sa prvim danima juna, ali je berba počela tek posle 15 juna, pa su povrtari u gubitku,jer je kišno vreme doprinelo da krastavci istrule - naveo je Rončević. - U pogledu cene koštanja nije se mnogo promenilo u odnosu na prošle godinu. Krastavci se na kalibratoru svrstavaju u sedam klasa a oni najkraći ili najmanji su i najskuplji. Kilogram tih krastavčića košta naveliko nekoliko dinara iznad evra a sedma klasa je najftinija i za kilogram povrtari dobijaju iznad 20 dinara..

Zato je naglašava Rončevića najveća zarada u prvoj klasi a najmanje u sedmoj klasi, to jest velikim krastavcima.

- Koliko će proizvođači zaraditi ne zavisi samo od primene agrotehnikne već i od dobrog oka berača, koji među zelenim listovima treba da uoče male zelene plodove. Ukoliko ih sezonski radnik odmah ne primeti krastavčić već sutradan preraste i odlazi u niže, jeftinije klase i tako povrtarima zarada biva niža - objašnjava Dejan Rončević.

Nema podataka o tome koliko se kornišona seje na vojođanskim poljima i uopšte u Srbiji, jer zvanična statistika ne vodi tu evidenciju.

U svakom slučaju saradnja „Agroprodukta” i nemačkog prerađivača podstiče povrtare iz opštine Žabalj i bliže okoline da se bave krastavcima, jer im ovi partneri obezbeđuju siguran otkup i zagarantovanu cenu.

Osim toga „Agroprodukt” obezbeđuje povrtarima i stručnu pomoć i repromaterijal, pa ima razloga zašto su poljoprivredna gazdinstva iz godine u godinu zainteresovana za setvu krastavaca, mada se na istoj njivi ne mogu sejati svake godine, već svake četvrte.

Z. Delić

        Foto: Dnevnik