ПРИСТУПАЧНОСТ КУЛТУРНИХ ИНСТИТУЦИЈА Друштво једнако за све

Да ли посетити неку нову изложбу, видети сталне поставке у музеју или галерији или пак доживети ново искуство на неким од тренутних културно-уметничких дешавања у граду? Избор се углавном свима чини веома лак. Али, да ли је увек само до Вашег избора? За особе са инвалидитетом није све само ствар избора где отићи, јер подаци говоре да више од 80 одсто установа културе у Србији њима није приступачно и да им је због тога уживање у култури и културним догађајима у најмању руку отежано, а у озбиљнијим случајевима и потпуно онемогућено.

У октобру прошле године Нови Сад могао је да се похвали тиме да је један од најприступачнијих градова у Србији што потврђује и прва награда за допринос развоју свих облика приступачности коју додељује Заштитник грађана, а која је додељена баш Новом Саду. Томе су управо допринели процеси започети у оквиру пројекта Европске престонице културе. Почетак последњег програмског лука под називом „Друга? Европа” означио је и почетак великог финала пројекта Европска престоница културе. Први програмски сегмент „Друге? Европе”, назван „Супермоћни”, кроз инклузију и приступачност подстицао је једнакост у стварању културних садржаја.

- Изложба „Урош Предић за све” је изложба која је задовољила све међународне и наше стандарде приступачности, која је, не само у оквиру простора који је архитектонски приступачан, већ је и у програмским активностима, као стандард увела аудио вођење за особе са оштећењима чула вида или перцепције, тактилне мапе, 3Д моделе одређеног броја Предићевих слика, као и реплике детаља са слика који су се могли тактилно доживети. Ту су били обучени кустоси и историчари који су водили кроз изложбу, предавања, као и аудио описи дела која су урађена у 3Д. На улазу је и мапа на Брају за оријентацију приликом кретања у Галерији - рекла је Вребалов Ђорђевић.

- „Супермоћни” је програм који је почео са развојем већ сада далеке 2017. године - каже координаторка програмског лука „Друга? Европа”  Европске престонице културе Милица Рашковић. - Од тада, па до данас можемо рећи да су институције постале свесне важности приступачности. Кроз нашу подршку сајтови појединих институција културе постали су приступачни, успоставили су важну везу са удружењима особа са инвалидитетом, а у години титуле спровели су преко 30 приступачних програма. Можда најбољи пример за то јесте јединствена изложба „Урош Предић за све” коју је реализовала Галерија матице српске у склопу програма Европске престонице културе, а која је била пример како се једна изложба може направити тако да буде приступачна свима. Ту говоримо не само о приступачности особама са инвалидитетом, већ и о много широј групи о којој се ретко размишља када је приступачност у питању, а то су старији, деца, млади са интелектуалним инвалидитетом... Верујем да смо дугогодишњим радом макар мало померили стање ствари, али је потребно још пуно улагања и образовања на ову тему како би се постигао циљ а то је приступачно друштво за све.

По самом добијању титуле приступачност културних институција била је једна од главних проблема који треба да се реше за Фондацију „Нови Сад – Европска престоница културе” и заједно са представницима релевантних удружења и школе „Милан Петровић„, као и градском саветницом за приступачност Маријом Вребалов-Ђорђевић оформљен је Савет за приступачност који је разговарао о потенцијалним решењима. У првом кораку урађена је анализа приступачности институција културе, а затим је објављен и приручник за приступачност који је доступан на сајту Фондације.

- Фондација „Нови Сад – Европска престоница културе“ је у великом броју својих активности, програма, едукација, финансирања пројектних активности и посебно осмишљаваних конкурса са темама инклузије и приступачности, са посебним захтевима на тему приступачности објеката и културних садржаја, изузетно допринела подизању свести свих актера у култури, али и самим особама са инвалидитетом да се укључе и допринесу квалитету услуга, програма и самом стваралаштву - каже саветница за приступачност Марија Вребалов Ђорђевић. - Оно што је од непроцењиве важности јесу нови-стари објекти, који су рађени по стандардима приступачности, као и људски ресурси који су током адаптација и реконструкција објеката учествујући у њима научили много о приступачности као о социо-

лошком феномену који је први и основни предуслов за социјално укључивање - инклузију свих грађана пођеднако.

Вребалов Ђорђевић додаје да је стратешка ствар за Град Нови Сад и институције културе била израда Водича за унапређење приступачности установа културе, на иницијативу и у организацији Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе”,  у којем су дате смернице и препоруке за остваривање стандарда, за све институције културе Града Новог Сада, појединачно и свеобухватно, а који су дефинисани Правилником, као и свих осталих елемената за остваривање приступачних садржаја у установама културе.

Најприступачнији објекат културе у Новом Саду

У оквиру пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе” настала је мрежа културних станица која подразумева девет различитих објеката, тачније културних станица са мултифункционалним просторима наме-

њеним за реализацију програма културе и уметности. Децентрализацијом културних активности како би култура била доступна свим грађанима, овај легат пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе” може да се похвали и тиме да су одређени објекти приступачни особама са физичким инвалидитетом.

- За сада, у већини културних станица омогућена је приступачност корисницима колица - рекла је коорди-

наторка мреже културних станица Виолета Ђерковић. - Радимо на томе да се реч већина замени речју све, али у сваком случају, овде је реч о само једном облику физичке приступачности. Важно је радити на унапређењу свих облика приступачности и на порасту свести о томе да испуњавање услова приступачности није тек неки додатак било којој јавној установи или простору, већ њен интегрални и неодвојиви део који немерљиво унапређује квалитет живота особама са инвалидитетом. Мислим да је последњих година дошло до приметног пораста свести о значају ове теме. Пројекат „Нови Сад – Европска престоница културе” том порасту свести је дао огроман допринос, као и тим за приступачност на нивоу Града Новог Сада, али оно што је до сада реализовано у пракси још увек је далеко од довољног и надам се да ћемо, као друштво, наставити са истим и већим ентузијазмом даље у унапређењу приступачности. Нови Сад је прошле године постао добитник прве награде за допринос развоју свих облика приступачности коју додељује Заштитник грађана, а конференција која је била томе посвећена одржана је у Културној станици Свилара која је званично и најприступачнији објекат културе у Граду. Од појединачних установа истакла бих и Галерију Матице српске, која је такође омогућила физичку приступачност својој колекцији, али и у области начина презентације садржаја обраћа велику пажњу на ову тему. Оно што ми, као Мрежа културних станица, планирамо у наредном периоду, јесте постављање табли са основним информацијама о свакој станици на Брајевом језику.

Најприступачнији филмски фестивал у региону

Баш у години титуле Европске престонице културе, поред свега, први пут у историји филмских фестивала одржан је и најприступачнији филмски фестивал у региону. Филмски програм финалног програмског лука Европске престонице културе „Друга? Европа” употпуњен је фестивалом „Ухвати филм”. Двадесето издање филмског фестивала „Ухвати филм” био је приступачан особама са физичким инвалидитетом, глувим и слепим особама. Филмови су описно титловани на српски, а по први пут у историји филмских фестивала у Србији сви филмови су и аудио-описани и синхронизовани на српски језик. Сви говорни сегменти преводе се на српски знаковни језик, а догађаји су се реализовали у физички приступачном простору – биоскопу Културног центра Новог Сада.

- „Ухвати филм” је прави пример приступачности и инклузије - каже портпаролка тог фестивала Маријана Рамић. - Показатељ је како један догађај унапређује своју приступачност из године у годину, учи из сопственог и туђег искуства и води рачуна о сваком сегменту - од планирања, реализације и промоције. „Ухвати филм” је први и једини фестивал у региону који је потпуно приступачан особама са физичким инвалидитетом, слепим и глувим особама. Од прошле године, „Ухвати филм” је део и Европске филмске академије, конкретно део њиховог Кноњледге схаринг програма. Циљ наше сарадње је да свест и знање о приступачности проширимо и на друге филмске фестивале и раднике у Европи. Директор Европске филмске академије Matthijs Њоутер Кнол, прошле године био је гост на „Ухвати филм” фестивалу и истакао да је то заиста јединствен филмски фестивал на свету. Прошле године, организовали смо и конференцију о приступачности „Од недискриминације до развоја публике”, на којој су поред Matthijsa, присутни били и представници филмских фестивала у Новом Саду.

- Проблем са приступачности културе имају и друге земље. Прошле године сам била на једном међународном филмском фестивалу у Хамбургу, где смо причали на ову тему са колегама из целе Европе и разменили искуства. Сложили смо се да се сусрећемо са сличним проблемима. Међутим, чини се да у другим земљама постоји развијенија свест о важности приступачности и да је ова тема више у фокусу. Такође, у развијеним земљама, приступачност у друштву је на много већем нивоу, тако да је и културним радницима лакше да је обезбеде на својим догађајима - каже Маријана Рамић.

Рамић истиче да се „Ухвати филм” ове године одржава већ 21. пут.

- Фестивал мења перспективе о инвалидитету, али и о животу, догађајима у нама и око нас, преиспитује оно што знамо и мислимо да знамо. Отвара табу теме. Подстиче нас на друштвену ангажованост и покретање промена. Ми смо фестивал који спаја и укључује и с поносом можемо да кажемо да смо прави пример инклузије - истиче Маријана Рамић.

А.Брзак

фото: В. Величковић