PRISTUPAČNOST KULTURNIH INSTITUCIJA Društvo jednako za sve

Da li posetiti neku novu izložbu, videti stalne postavke u muzeju ili galeriji ili pak doživeti novo iskustvo na nekim od trenutnih kulturno-umetničkih dešavanja u gradu? Izbor se uglavnom svima čini veoma lak. Ali, da li je uvek samo do Vašeg izbora? Za osobe sa invaliditetom nije sve samo stvar izbora gde otići, jer podaci govore da više od 80 odsto ustanova kulture u Srbiji njima nije pristupačno i da im je zbog toga uživanje u kulturi i kulturnim događajima u najmanju ruku otežano, a u ozbiljnijim slučajevima i potpuno onemogućeno.

U oktobru prošle godine Novi Sad mogao je da se pohvali time da je jedan od najpristupačnijih gradova u Srbiji što potvrđuje i prva nagrada za doprinos razvoju svih oblika pristupačnosti koju dodeljuje Zaštitnik građana, a koja je dodeljena baš Novom Sadu. Tome su upravo doprineli procesi započeti u okviru projekta Evropske prestonice kulture. Početak poslednjeg programskog luka pod nazivom „Druga? Evropa” označio je i početak velikog finala projekta Evropska prestonica kulture. Prvi programski segment „Druge? Evrope”, nazvan „Supermoćni”, kroz inkluziju i pristupačnost podsticao je jednakost u stvaranju kulturnih sadržaja.

- Izložba „Uroš Predić za sve” je izložba koja je zadovoljila sve međunarodne i naše standarde pristupačnosti, koja je, ne samo u okviru prostora koji je arhitektonski pristupačan, već je i u programskim aktivnostima, kao standard uvela audio vođenje za osobe sa oštećenjima čula vida ili percepcije, taktilne mape, 3D modele određenog broja Predićevih slika, kao i replike detalja sa slika koji su se mogli taktilno doživeti. Tu su bili obučeni kustosi i istoričari koji su vodili kroz izložbu, predavanja, kao i audio opisi dela koja su urađena u 3D. Na ulazu je i mapa na Braju za orijentaciju prilikom kretanja u Galeriji - rekla je Vrebalov Đorđević.

- „Supermoćni” je program koji je počeo sa razvojem već sada daleke 2017. godine - kaže koordinatorka programskog luka „Druga? Evropa”  Evropske prestonice kulture Milica Rašković. - Od tada, pa do danas možemo reći da su institucije postale svesne važnosti pristupačnosti. Kroz našu podršku sajtovi pojedinih institucija kulture postali su pristupačni, uspostavili su važnu vezu sa udruženjima osoba sa invaliditetom, a u godini titule sproveli su preko 30 pristupačnih programa. Možda najbolji primer za to jeste jedinstvena izložba „Uroš Predić za sve” koju je realizovala Galerija matice srpske u sklopu programa Evropske prestonice kulture, a koja je bila primer kako se jedna izložba može napraviti tako da bude pristupačna svima. Tu govorimo ne samo o pristupačnosti osobama sa invaliditetom, već i o mnogo široj grupi o kojoj se retko razmišlja kada je pristupačnost u pitanju, a to su stariji, deca, mladi sa intelektualnim invaliditetom... Verujem da smo dugogodišnjim radom makar malo pomerili stanje stvari, ali je potrebno još puno ulaganja i obrazovanja na ovu temu kako bi se postigao cilj a to je pristupačno društvo za sve.

Po samom dobijanju titule pristupačnost kulturnih institucija bila je jedna od glavnih problema koji treba da se reše za Fondaciju „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” i zajedno sa predstavnicima relevantnih udruženja i škole „Milan Petrović„, kao i gradskom savetnicom za pristupačnost Marijom Vrebalov-Đorđević oformljen je Savet za pristupačnost koji je razgovarao o potencijalnim rešenjima. U prvom koraku urađena je analiza pristupačnosti institucija kulture, a zatim je objavljen i priručnik za pristupačnost koji je dostupan na sajtu Fondacije.

- Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ je u velikom broju svojih aktivnosti, programa, edukacija, finansiranja projektnih aktivnosti i posebno osmišljavanih konkursa sa temama inkluzije i pristupačnosti, sa posebnim zahtevima na temu pristupačnosti objekata i kulturnih sadržaja, izuzetno doprinela podizanju svesti svih aktera u kulturi, ali i samim osobama sa invaliditetom da se uključe i doprinesu kvalitetu usluga, programa i samom stvaralaštvu - kaže savetnica za pristupačnost Marija Vrebalov Đorđević. - Ono što je od neprocenjive važnosti jesu novi-stari objekti, koji su rađeni po standardima pristupačnosti, kao i ljudski resursi koji su tokom adaptacija i rekonstrukcija objekata učestvujući u njima naučili mnogo o pristupačnosti kao o socio-

loškom fenomenu koji je prvi i osnovni preduslov za socijalno uključivanje - inkluziju svih građana pođednako.

Vrebalov Đorđević dodaje da je strateška stvar za Grad Novi Sad i institucije kulture bila izrada Vodiča za unapređenje pristupačnosti ustanova kulture, na inicijativu i u organizaciji Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”,  u kojem su date smernice i preporuke za ostvarivanje standarda, za sve institucije kulture Grada Novog Sada, pojedinačno i sveobuhvatno, a koji su definisani Pravilnikom, kao i svih ostalih elemenata za ostvarivanje pristupačnih sadržaja u ustanovama kulture.

Najpristupačniji objekat kulture u Novom Sadu

U okviru projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” nastala je mreža kulturnih stanica koja podrazumeva devet različitih objekata, tačnije kulturnih stanica sa multifunkcionalnim prostorima name-

njenim za realizaciju programa kulture i umetnosti. Decentralizacijom kulturnih aktivnosti kako bi kultura bila dostupna svim građanima, ovaj legat projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” može da se pohvali i time da su određeni objekti pristupačni osobama sa fizičkim invaliditetom.

- Za sada, u većini kulturnih stanica omogućena je pristupačnost korisnicima kolica - rekla je koordi-

natorka mreže kulturnih stanica Violeta Đerković. - Radimo na tome da se reč većina zameni rečju sve, ali u svakom slučaju, ovde je reč o samo jednom obliku fizičke pristupačnosti. Važno je raditi na unapređenju svih oblika pristupačnosti i na porastu svesti o tome da ispunjavanje uslova pristupačnosti nije tek neki dodatak bilo kojoj javnoj ustanovi ili prostoru, već njen integralni i neodvojivi deo koji nemerljivo unapređuje kvalitet života osobama sa invaliditetom. Mislim da je poslednjih godina došlo do primetnog porasta svesti o značaju ove teme. Projekat „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” tom porastu svesti je dao ogroman doprinos, kao i tim za pristupačnost na nivou Grada Novog Sada, ali ono što je do sada realizovano u praksi još uvek je daleko od dovoljnog i nadam se da ćemo, kao društvo, nastaviti sa istim i većim entuzijazmom dalje u unapređenju pristupačnosti. Novi Sad je prošle godine postao dobitnik prve nagrade za doprinos razvoju svih oblika pristupačnosti koju dodeljuje Zaštitnik građana, a konferencija koja je bila tome posvećena održana je u Kulturnoj stanici Svilara koja je zvanično i najpristupačniji objekat kulture u Gradu. Od pojedinačnih ustanova istakla bih i Galeriju Matice srpske, koja je takođe omogućila fizičku pristupačnost svojoj kolekciji, ali i u oblasti načina prezentacije sadržaja obraća veliku pažnju na ovu temu. Ono što mi, kao Mreža kulturnih stanica, planiramo u narednom periodu, jeste postavljanje tabli sa osnovnim informacijama o svakoj stanici na Brajevom jeziku.

Najpristupačniji filmski festival u regionu

Baš u godini titule Evropske prestonice kulture, pored svega, prvi put u istoriji filmskih festivala održan je i najpristupačniji filmski festival u regionu. Filmski program finalnog programskog luka Evropske prestonice kulture „Druga? Evropa” upotpunjen je festivalom „Uhvati film”. Dvadeseto izdanje filmskog festivala „Uhvati film” bio je pristupačan osobama sa fizičkim invaliditetom, gluvim i slepim osobama. Filmovi su opisno titlovani na srpski, a po prvi put u istoriji filmskih festivala u Srbiji svi filmovi su i audio-opisani i sinhronizovani na srpski jezik. Svi govorni segmenti prevode se na srpski znakovni jezik, a događaji su se realizovali u fizički pristupačnom prostoru – bioskopu Kulturnog centra Novog Sada.

- „Uhvati film” je pravi primer pristupačnosti i inkluzije - kaže portparolka tog festivala Marijana Ramić. - Pokazatelj je kako jedan događaj unapređuje svoju pristupačnost iz godine u godinu, uči iz sopstvenog i tuđeg iskustva i vodi računa o svakom segmentu - od planiranja, realizacije i promocije. „Uhvati film” je prvi i jedini festival u regionu koji je potpuno pristupačan osobama sa fizičkim invaliditetom, slepim i gluvim osobama. Od prošle godine, „Uhvati film” je deo i Evropske filmske akademije, konkretno deo njihovog Knonjledge sharing programa. Cilj naše saradnje je da svest i znanje o pristupačnosti proširimo i na druge filmske festivale i radnike u Evropi. Direktor Evropske filmske akademije Matthijs Njouter Knol, prošle godine bio je gost na „Uhvati film” festivalu i istakao da je to zaista jedinstven filmski festival na svetu. Prošle godine, organizovali smo i konferenciju o pristupačnosti „Od nediskriminacije do razvoja publike”, na kojoj su pored Matthijsa, prisutni bili i predstavnici filmskih festivala u Novom Sadu.

- Problem sa pristupačnosti kulture imaju i druge zemlje. Prošle godine sam bila na jednom međunarodnom filmskom festivalu u Hamburgu, gde smo pričali na ovu temu sa kolegama iz cele Evrope i razmenili iskustva. Složili smo se da se susrećemo sa sličnim problemima. Međutim, čini se da u drugim zemljama postoji razvijenija svest o važnosti pristupačnosti i da je ova tema više u fokusu. Takođe, u razvijenim zemljama, pristupačnost u društvu je na mnogo većem nivou, tako da je i kulturnim radnicima lakše da je obezbede na svojim događajima - kaže Marijana Ramić.

Ramić ističe da se „Uhvati film” ove godine održava već 21. put.

- Festival menja perspektive o invaliditetu, ali i o životu, događajima u nama i oko nas, preispituje ono što znamo i mislimo da znamo. Otvara tabu teme. Podstiče nas na društvenu angažovanost i pokretanje promena. Mi smo festival koji spaja i uključuje i s ponosom možemo da kažemo da smo pravi primer inkluzije - ističe Marijana Ramić.

A.Brzak

foto: V. Veličković