КРИВЦИМА ЗА ИЗЛИВАЊЕ НАФТЕ у Дунав прети милионска казна и ДО ОСАМ ГОДИНА ЗАТВОРА

Адвокатица Тамара Радојчић, сарадница адвокатске канцеларије "Симовић" из Београда, каже за Курир да је овде реч о кривичном делу из члана 260 КЗ загађење животне средине.

- Ко кршећи прописе о заштити, очувању и унапређењу животне средине загади ваздух, воду или земљиште у већој мери или на ширем простору, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном. Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до две године. Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до уништења или оштећења животињског или биљног света великих размера или до загађења животне средине у тој мери да су за његово отклањање потребни дуже време или велики трошкови, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном - истиче Радојичићева.

Објашњава да у зависности од тежине дела која се одређује према штети већих или мањих размера казна може да буде за основни облик од 6 месеци до 5 и више година затвора и новчана казна.

- Лакши облик овог кривичног дела је описан у члану 2 и подразумева да је штета настала случајно из нехата, односно из непажње и за то је предвиђена алтернативна казна новчана или казна затвора. Код најтежег облика када је штета великих размера и дошло да загађења животне средине и потребни су велики трошкови за њихово отклањање казна је од 1 године до 8 година затвора плус обавезна новчана казна - наводи саговорница Курира.

Она додаје да истрага треба да утврди колика је штета настала и под којим околностима како би тужилаштво извршило квалификацију.

- У овом тренутку све околности указују на најтежи облик овог кривичног дела. Ако се добије условна осуда суд може да одреди учиниоцу да преузме одређене мере у циљу очувања, заштите и унапређења животне средине. Најмања новчана казна је 10.000 динара, а највиша је 1.000.000 динара, а за кривична дела из користољубља 10.000.000 - каже Радојичићева.

(Kurir.rs)