KRIVCIMA ZA IZLIVANJE NAFTE u Dunav preti milionska kazna i DO OSAM GODINA ZATVORA

Advokatica Tamara Radojčić, saradnica advokatske kancelarije "Simović" iz Beograda, kaže za Kurir da je ovde reč o krivičnom delu iz člana 260 KZ zagađenje životne sredine.

- Ko kršeći propise o zaštiti, očuvanju i unapređenju životne sredine zagadi vazduh, vodu ili zemljište u većoj meri ili na širem prostoru, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom. Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine. Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana došlo do uništenja ili oštećenja životinjskog ili biljnog sveta velikih razmera ili do zagađenja životne sredine u toj meri da su za njegovo otklanjanje potrebni duže vreme ili veliki troškovi, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom - ističe Radojičićeva.

Objašnjava da u zavisnosti od težine dela koja se određuje prema šteti većih ili manjih razmera kazna može da bude za osnovni oblik od 6 meseci do 5 i više godina zatvora i novčana kazna.

- Lakši oblik ovog krivičnog dela je opisan u članu 2 i podrazumeva da je šteta nastala slučajno iz nehata, odnosno iz nepažnje i za to je predviđena alternativna kazna novčana ili kazna zatvora. Kod najtežeg oblika kada je šteta velikih razmera i došlo da zagađenja životne sredine i potrebni su veliki troškovi za njihovo otklanjanje kazna je od 1 godine do 8 godina zatvora plus obavezna novčana kazna - navodi sagovornica Kurira.

Ona dodaje da istraga treba da utvrdi kolika je šteta nastala i pod kojim okolnostima kako bi tužilaštvo izvršilo kvalifikaciju.

- U ovom trenutku sve okolnosti ukazuju na najteži oblik ovog krivičnog dela. Ako se dobije uslovna osuda sud može da odredi učiniocu da preuzme određene mere u cilju očuvanja, zaštite i unapređenja životne sredine. Najmanja novčana kazna je 10.000 dinara, a najviša je 1.000.000 dinara, a za krivična dela iz koristoljublja 10.000.000 - kaže Radojičićeva.

(Kurir.rs)