Родна кућа Ђуре Јакшића с почетка 19. века одолева времену

У њему се могу видети квалитетне репродукције његових значајнијих слика, које се иначе чувају у Народном музеју у Београду, избор песама и одломци приповедака, као и етнолошка збирка.

Према речима кустоскиње Музеја Зорице Глишић кућа је подигнута тридесетих година 19. века и представља споменик културе од великог значаја. Кућа је по смрти Ђуриног оца, свештеника Дионисија и брата припала селу. У њој је 1919. године отворена прва читаоница у Српској Црњи, а за време Другог светског рата у кући је боравила немачка полиција. Одлука о отварању музеја посвећеном Ђури родила се 1944. године, али је објекат тек 1956. године стављен под заштиту државе и проглашен спомеником од културног великог значаја.

Кућа је панонског типа саграђена је са два улична прозора, улазом у трем и отвореним тремом са зиданим стубовима, који прати дворишну фасаду. Карактеристично је да централни део представља кухња са отвореним димњаком и огњиштем. Према речима Зорице Глишић како у кућу постоје два улаза, што није типично за тај период, саматра се да је та трећа просторија, до улице, која је данас посвећена животу и раду Ђуре Јакшића, била канцеларија његовог оца.

- У кући су у три наврата рађене веће обнове и конзервација и то 1961., 1981. и послењи 2011. године, када су урађени обимнији конзерваторски радови: замењена је дотрајала кровна грађа, постављен нови цреп, санирана је влаг са унутрашњих и спољашњих зидова и нанесен нови малтер  - објашњава Зорица Глишић. - Приликом недавне посете председника Покрајинске владе Игора Мировића, предочили смо да би требало санирати унутрашњост куће, јер су испуцали зидови и имамо проблем са влагом. То није ништа необично јер то је стара кућа саграђена од набоја која непрекидно тражи улагање. Осим тога, размишљамо и о модернизацији простора како би било пријемчивије за посетиоце.

Ђура Јакшић се првобитно бавио сликарским радом и све до педесетих година прошлог века сматрао се првенствено сликарем. У ликовној структури његове слике, доминантно је осећање за боју и њене конструктивне и психолошке особине, превласт осећања над интелектуалним промишљањем. Склоност ка поезији, која је код Јакшића била под јаким утицајем европског романтизма, у тесној је вези са његовим сликарским изразом. Његов књижевни рад одликује разноврсност, богатство тема и литерарних форми. Обухвата љубавну и патриотско – социјалну поезију, историјске драме и приповетке, што га сврстава међу највеће лиричаре српског романтизма.

Кућа је током деценија мењала власнике, па верујемо да су оригинални предмети током времена загубили.

-  Сем рукописа у кући нема предмета који су припадали Ђури, док смо у селу успели да сачувамо његових 18 икона у Цркви Светог великомученика Прокопија - истиче Зорица Глишић. - Предмети који се налазе у просторијама његовог дома су с почетка 19. века, а поставка је осмишљена тако да дочара дух тог времена и да прикажемо предмете који је Ђура можда свакодневно користио. Од три просторије, она која гледа на улицу, је посвећена искључиво Ђури, те су изложене репродукције његових слика, рукописи и биографија.

Према речима Зорице Глишић највише посетилаца кроз родну кућу  Ђура Јакшића прошло је током пандемије, када су опстојала ограничења приликом путовања у иностранство. Након тог периода највише људи свраћа који су послом у Банату крају, као и они који путују у Румунију. Међутим, она поручује да би свако требао да обиђе Ђурин дом како би осетио дух тог времена и одао почаст једном од наших највећих романтичара.

С. Ковач