Мали: ПРИХОДИ у буџету ВЕЋИ ЗА ТРИ МИЛИЈАРДЕ, не смањује се привредна активност

Реч је приходима од ПДВ, пореза на доходак, пореза на добит, непореским приходима...

"За нас је половина месеца изузетно важан датум, јер тада иде уплата домаћег ПДВ и тада се уплаћује и добит предузећа из прошле године и друго, ми смо планирали за 15. јун 49,1 милијарду динара прихода, а остварили смо 52 милијарде", рекао је Мали за Танјуг.

Нагласио је да три милијарде динара више новца у буџету, у ситуацији када успоравају велике економије и еврозона, није мало и да то показује да не опада привредна активност у Србији.

Мали је истакао да Србија има стабилне финансије и добре финансијске  индикаторе, као и да је, према новој пројекцији за крај године, предвиђен буџетски дефицит од 2,8 одсто БДП, уместо раније планираних 3,3 одсто у 2023. години.

Мали је, одговарајући на критике Фискалног савета у вези са новим мерама, истакао да не постоји бојазан од повећања фискалног дефицита, с обзиром да се он смањује, а не повећава, као и да нема разлога да држава добре резултате не искористи да помогне грађанима.

"Наш план задужења се не мења, чак идемо са нижим дефицитом ове године него што је планирано, био је планиран дефицит од 3,3 одсто БДП, смањили смо на 3,0 одсто, када је ММФ био овде, а данас пројекција за крај године износи 2,8 одсто", рекао је Мали у интервјуу за Танјуг.

Нови пакет мера предвиђа веће плате у јавним сектору, највише у просвети и здравству, повећање пензија, новчану подршку од 10.000 динара за свако дете до 16 година, смањење цене хлеба и других основних намирница, али и издавање нових туристичких ваучера за летовање у Србији, а Мали истиче да њихова реализација ни на један начин не може да угрози буџет.

"Када погледате критике око ових мера, постоји страх да ће нам можда бити већи дефицит - па неће, водимо рачуна о сваком динару. Ове године за првих пет месеци уштедели смо 85 милијарди динара или 800 милиона евра, а ове мере коштају 23 млрд ове године. Нешто смо помогли више и пољопривредницима и више инвестирамо у инфраструктуру", рекао је министар финансија.

Истиче да влада има два стуба економске политике коју спроводи већ годинама.

"Први стуб се односи на подизање животног стандарда грађана и нећемо одустати од тога, цела наша политика се своди и усмерена је ка томе да грађани из године у годину  боље живе. Други стуб је улагање у инфраструктуру, путеве и железницу, зелену агенду, канализацију, водовод, фабрике за пречишћавање отпадних вода односно све што подиже квалитет живота грађана Србије", навое је он.

Такође, наглашава да се од 2012, а посебно у последњих пар година, та политика показала потпуно оправданом јер наша земља и даље остварује позитивне стопе раста, упркос никад већој глобалној кризи.

"Прошле године први пут смо имали БДП преко 60 млрд евра, ове године биће 69 млрд. Само подсећања ради 2012. био је 33,4 млрд евра, дакле, за 10 година смо дуплирали његову вредност упркос и поплавама и фискалној консолидацији и ковиду и енергетској кризи и конфликту у Украјини. Одржали смо нашу макроекономску стабилност, а удео јавног дуга у БДП, упркос више од  девет млрд евра помоћи привреди и грађанима, јесте 51,4 одсто БДП", рекао је Мали.

Он је за Танјуг рекао да је то далеко испод критеријума Мастрихта од 60 одсто БДП и далеко од просека ЕУ који је 95 одсто БДП.

"Штедимо где можемо, водимо рачуна о сваком динару и желимо да уложимо у подизање плата и пензија и у помоћ нашим младима, као и да завршавамо аутопутеве и брзе пруге, болнице, вртиће... све што живот грађана чини бољим. То је одговор свима који доводе у питање наше економску политику", поручио је Мали.

Приметио је да, ипак, нема много оних који критикују економску политику Србије, пошто јој признање одају и ММФ, СБ, кредитне рејтинг агенције и инвеститори.

"Ако цео свет и инвеститори говоре да је Србија стабилна и добро стоји и има новца, онда је то најбоља потврда исправности наше политике", истакао је Мали.

Подсећа да програм "Србија 2025" предвиђа да просечна плата буде 1.000 евра, а пензија између 430 и 450 евра и каже да ће то бити и испуњено.

"Ми ћемо ове године имати просечну плату од 735 евра, следеће и преко 800 и потпуно смо у складу са пројекцијама, а просечна  пензије ће већ од 1. јанаура бити 390 евра", навео је Мали.

То довољно говори о успешности и исправности наше економске политике, истиче Мали и додаје да има велико поштовање према члановима Фискалног савета, али да се најчешће не разумеју или не слажу.

"Када је корона била, изашли смо са веома јаким програмом да подржимо нашу економију, како би сачували радна места и успели смо у томе и није било великог отпуштања у тренуцима највеће пандемије, када су много развијеније земље губиле милионе радних места. Избегли смо тај црни сценарио и тада смо трпели критике - зашто помажете све, треба помоћи некога... Моје питање према Фискалном савету је било, а коме треба помоћи по вама, а коме не треба и никада нисам добио одговор на то питање, јер једноставно не желимо да правимо дискриминацију између мањих или средњих предузећа или између грађана", наводи Мали.

Подсетио је да је Фискални сават криткивао и помоћ грађанима од 100 евра 2020. године у време велике кризе.

"Нашли смо простор у буџету да помогнемо и исплатимо 100 евра свим грађанима који су за то показали потребу, пошто су се пријављивали за то. И то су критиковали, па рекли - што сте дали 100 евра свима. Али, ми нисмо дали свима, већ онима којима је то било потребно и ко се за ту меру пријавио. Више од 6,1 милиона грађана се пријавило за ту меру. Ако се скоро сваки грађанин пријавио, била је онда оправдана и погодила је у центар", навео је Мали.

Такође, истиче да нема одговор на њихове примедбе коме треба помоћи, а коме не треба, и пита да ли хоће да кажу да не треба помоћи најстаријима који су сада угрожени због раста трошкова живота.

Подсећа да је предвиђено од октобарске пензије од 5,5 одсто плус најмање 14,5 одсто од јануара и наводи да ће за прошлу и ову годину пензионери имати укупно повећање од 55,8 одсто.

"То радимо чувајући макроекономску стабилност. Да ли је то лоша мера, шта треба да дозволимо да људи умиру од глади? Зар нећете да помогнемо просветаре, хоћемо да им просечне плате иду на горе, посебно у овом тренутку, је л не треба да подржимо медицинске сестре...", запитао је Мали и додао од Фискалног савета на то не добија одговоре.

Наводи и да се јавни дуг земље не мења, као ни план задужења и да држава уштеђени новац хоће да искористи за подизање животног стандарда грађана и да раст плата и пензија буде изнад нивоа инфлације.

"Велико поштовање имам према Фискалном савету, али неко мора да води рачуна и о обичном грађанину, не само о бројкама, иако и о бројкама веома пажљиво водимо рачуна, као и макроекономској стабилности", истакао је Мали.

На питање да ли је боље штедети у кризи или подстицати потрошњу, Мали је рекао да су сви економисти и све економије суочене са том дилемом, пошто подстицање  потрошње подстиче и привредну активност, али да са друге стране то утиче на инфлацију, која је и највећи проблем и рак за економију.

"Зато европске банке и НБС подижу референтну камату да охладе економију, тако да је одговор негде између - у равнотежи. Прошле недеље, када смо објавили нови пакет мера, НБС је подигла реферненут камату за 0,25 одсто, водимо рачуна и коориднирамо активности када је фискална политика у питању, као и монетарна политика, управо како би остварили циљ да инфлација која већ опада дође на осам одсто до децембра, а онда да иде још ниже наредне године. Цео свет има исте проблеме, али бићу слободан ка жем да се ми мало боље носимо са тим него остали", рекао је Мали Танјугу.

Напомиње да је еврозона у рецесији, пошто је у два узастопна квартала имала минус БДП-а. Последњег квартала прошле године је у еврозони пао  БДП за 0,1 одсто, као и у првом кварталу. Такође, у Немачкој прошле године у последњем кварталу је БДП био мањи за 0,5 одсто, а у првом кварталу ове године за 0,3 одсто, додао је Мали.

Он је рекао да ће раст БДП у Србији ове године износити пројектованих 2,5 одсто.

"Код нас ниједна инвестиција није заустављена, данас смо потписали са ЕБРД споразум 80 милиона евра за изградњу друге фазе изградње научно-технолошких паркова", напоменуо је Мали.

Резултати су ту, у сваком макроекономском индикатору су ту, нама је стопа незапослености негде око 10 одсто, на рекордно ниском нивоу, каже Мали и истиче због свега тога влада неће одустати од подизања животног стандарда грађана.

У Лондону је недавно одржана конференција о растућим тржиштима у организацији ЈП Морган и заједничка оцена свих инвеститора била је да су макроекономски фундаменти Србије одлични и да наша земља одавно заслужује инвестициони рејтинг, а Мали каже да је Србија још 2019. била, по први пут у историји, на корак од добијања инвестиционог кредитног рејтинга.

"Кредитни рејтинг је као систематски преглед, све вам скенирају кредитне институције, а пре 10 или 11 година мислим да чак нисмо ни имали рејтинг. Инвестициони рејтинг значи да улазите у групу земаља која су најбоља и најкредибилнија у свету. Рекао сам 2019. да ћемо у року од  годину дана добити инвестициони рејтинг, али десиле су се после тога кризе. У међувремену, мислим да ниједна земља на свету није добила унапређење кредитног рејтинга, јер је глобална ситуација у свету релативно лоша", рекао је Мали и напоменуо да је Србија задржала свој рејтинг, док је велики број других земаља пао са рејтингом.

Наводи да чим се реши конфкликт у Украјини и покрене светска привреда да ће Србија врло брзо добити инвестициони рејтинг, јер је наша земља, како је рекао, тако  позиционирана да направи "прави бум".

Очекујем да ћемо у години дана након тога достићи тај циљ, додао је Мали.

На питање како је Србија успела да постигне тако добар имиџ у пословном свету, каже да је држзава испунила свако обећање које је дала, када је реч о помоћи привреди, грађанима и инвеститорима.

"Изашли смо на међународно тржиште капитала у јануару, циљ је био да узмемо око милијарду долара, а понуда је била преко 11 млрд долара и изабрали смо најбоље и најјефтиније. Огромна понуда за једну Србију, јер виде да растемо, да се повећавања животни стандард грађана, да градимо, да је јавни дуг и остало под контролом. Свако обећање смо испунили у динар и у дан", нагласио је Мали.

Истакао је да инвеститори чују од других да наша држава испуњава сва обећања и да је зато прошле године прилив страних директних инвестиција у Србију износио рекордних 4,4 млрд евра, као и да очекује да ће ове године бити постигнут нови рекорд.