ИНТЕРВЈУ Михаило Васић: У Паризу можемо до олимпијског трона

Протеклог викенда у Бечу, Србија је стигла до шесте титуле првака света, а већ у среду је део три на три  тим „орлова“ наступио на челинџеру у Француској. И не само то: наредне седмице Михаило Васић, стрелац победничког коша у аустријској престоници, баш оног којим су у финалу срушени Американци, са својом екипом Лимана играће на челинџеру у Кини.

Дакле, Васић је, заједно са МВП-јем Светског првенства Страхињом Стојачићем, као и Дејаном Мајсторовићем и Марком Бранковићем, чинио шампионски квартет у Царском граду. До злата је Србија стигла после чудесног преокрета у финалном сусрету са селекцијом САД, иако се чинило да се наши момци налазе пред немогућом мисијом.

- Отпутовали смо у Беч са жељом да одбранимо светски трон и да у финалу снаге одмеримо с Американцима – рекао је за „Дневник“ Михаило Васић. – Први део одиграли смо вођени том мишљу и једва смо чекали Амере, да одлучимо ко је бољи. Видели сте и сами, они су имали предност од 19:15, играли су сјајно, а онда су уследила она два велика шута Стојачића и Мајсторовића и стигли смо у позицију да се ми радујемо. Ривал је, додуше, могао до тријумфа после шута за три поена и оног помало и необјашњивог изласка лопте из обруча... Све се јако брзо дешавало, али смо, после те ситуације, знали да ћемо ми на крају да славимо.

Шта ти је пролазило кроз главу у тренутку када си добио одличну лопту од Марка Бранковића, после које си решио финале?

- Када ми је Марко упутио тај пас, нисам био сигуран да ли је „очистио“ лопту, односно да ли је једном ногом напустио поље одбране, сходно правилима. Постигао сам кош, али, искрено, нисам био сигуран да ће он да буде признат. Крајичком ока сам погледао ка судијама, а онда су ми саиграчи полетели у загрљај и знао сам да је златна медаља поново наша.

Наш саговорник једини је члан државног тима који не наступа за екипу Уба. Стојачић, Бранковић и Мајсторовић, иако су рођени или живе у Новом Саду, носе дрес тог тима, а Васић је члан новосадског Лимана. Да ли ти је тешко да се уклопиш у систем игре, када је реч о екипама из Србије, великог ривала?

- Специфичан сам баскеташ и добро знам шта радим – јасан је био популарни Мики. – Заједно смо до сада одиграли велики број баскета и кроз њих смо се јако добро упознали. Зна се тачно шта је чији задатак и сви се трудимо да максимално спроведемо у дело оно што се договоримо. Немамо баш пуно простора за тренинге током сезоне, доста времена проводимо у путовањима, али, најсикреније, више волимо да играмо баскете него да вежбамо.  

У нашој земљи баскет три на три све је гледанији спорт, а наши тимови и репрезентација навикли су нас на велике радости?

- Поседујемо ту неку црту да увек верујемо да све можемо и да не постоје немогући циљеви. Тако је било и сада у Бечу и сигурно је да нам и те како прија пажња коју имамо код наше јавности, али и она феноменална подршка којом су нас испратили навијачи на лицу места. То нам улива додатну снагу и то нас просто тера да увек тежимо новим искорацима. И новим радостима, наравно.

Ипак, иако је Србија суверена на баскеташким теренима, златна олимпијска медаља и даље остаје недосањан сан за тебе и твоје саиграче?

- Наш спорт расте, много је држава које му се прикључују, самим тим и нових, одличних баскеташа. Олимпијско злато сигурно јесте циљ којем ћемо да тежимо у наставку ове и у следећој сезони. Практично смо већ почели с припремама, односно скупљањем бодова, јер за Париз ће се директно квалификовати домаћин, селекција Француске, као и прве две репрезентације на светској листи. Настојаћемо да будемо у том двојцу, али ће право учешћа изборити још пет екипа, кроз квалификације. А онда ћемо да видимо где смо и можемо ли и до тог злата. Дубоко у себи верујем да можемо!

Иако је реч о релативно новом спорту, баскет 3x3 брзо је попримио све одлике врхунског професионализма, а сами играчи немају времена ни за какав одмор?

- Паузе нема, то је тачно, јер сада играмо на турнирима са својим тимовима, а у мом случају то је Лиман. Лично, издржавам тај темпо, а занимљив је податак да сам, примера ради, 2019. године одиграо чак 25 такимичења. Како сада ствари стоје, ни ова година неће се пуно разликовати, јер нас у септембру очекује Европско првенства. Једину тешкоћу видим у чињеници да смо премало с нашим породицама. Ипак, од њих имамо разумевање и пуну подршку и то нам помаже да истрајемо у оном чиме се бавимо – додао је Михаило Васић, најбољи спортиста Војводине за 2022. годину у избору „Дневника“ и, сасвим је јасно, један од најозбиљнијих кандидата да ту титулу, као што је у баскету и навикао, одбрани и на завршетку ове сезоне.

А. Предојевић