INTERVJU Mihailo Vasić: U Parizu možemo do olimpijskog trona

Proteklog vikenda u Beču, Srbija je stigla do šeste titule prvaka sveta, a već u sredu je deo tri na tri  tim „orlova“ nastupio na čelindžeru u Francuskoj. I ne samo to: naredne sedmice Mihailo Vasić, strelac pobedničkog koša u austrijskoj prestonici, baš onog kojim su u finalu srušeni Amerikanci, sa svojom ekipom Limana igraće na čelindžeru u Kini.

Dakle, Vasić je, zajedno sa MVP-jem Svetskog prvenstva Strahinjom Stojačićem, kao i Dejanom Majstorovićem i Markom Brankovićem, činio šampionski kvartet u Carskom gradu. Do zlata je Srbija stigla posle čudesnog preokreta u finalnom susretu sa selekcijom SAD, iako se činilo da se naši momci nalaze pred nemogućom misijom.

- Otputovali smo u Beč sa željom da odbranimo svetski tron i da u finalu snage odmerimo s Amerikancima – rekao je za „Dnevnik“ Mihailo Vasić. – Prvi deo odigrali smo vođeni tom mišlju i jedva smo čekali Amere, da odlučimo ko je bolji. Videli ste i sami, oni su imali prednost od 19:15, igrali su sjajno, a onda su usledila ona dva velika šuta Stojačića i Majstorovića i stigli smo u poziciju da se mi radujemo. Rival je, doduše, mogao do trijumfa posle šuta za tri poena i onog pomalo i neobjašnjivog izlaska lopte iz obruča... Sve se jako brzo dešavalo, ali smo, posle te situacije, znali da ćemo mi na kraju da slavimo.

Šta ti je prolazilo kroz glavu u trenutku kada si dobio odličnu loptu od Marka Brankovića, posle koje si rešio finale?

- Kada mi je Marko uputio taj pas, nisam bio siguran da li je „očistio“ loptu, odnosno da li je jednom nogom napustio polje odbrane, shodno pravilima. Postigao sam koš, ali, iskreno, nisam bio siguran da će on da bude priznat. Krajičkom oka sam pogledao ka sudijama, a onda su mi saigrači poleteli u zagrljaj i znao sam da je zlatna medalja ponovo naša.

Naš sagovornik jedini je član državnog tima koji ne nastupa za ekipu Uba. Stojačić, Branković i Majstorović, iako su rođeni ili žive u Novom Sadu, nose dres tog tima, a Vasić je član novosadskog Limana. Da li ti je teško da se uklopiš u sistem igre, kada je reč o ekipama iz Srbije, velikog rivala?

- Specifičan sam basketaš i dobro znam šta radim – jasan je bio popularni Miki. – Zajedno smo do sada odigrali veliki broj basketa i kroz njih smo se jako dobro upoznali. Zna se tačno šta je čiji zadatak i svi se trudimo da maksimalno sprovedemo u delo ono što se dogovorimo. Nemamo baš puno prostora za treninge tokom sezone, dosta vremena provodimo u putovanjima, ali, najsikrenije, više volimo da igramo baskete nego da vežbamo.  

U našoj zemlji basket tri na tri sve je gledaniji sport, a naši timovi i reprezentacija navikli su nas na velike radosti?

- Posedujemo tu neku crtu da uvek verujemo da sve možemo i da ne postoje nemogući ciljevi. Tako je bilo i sada u Beču i sigurno je da nam i te kako prija pažnja koju imamo kod naše javnosti, ali i ona fenomenalna podrška kojom su nas ispratili navijači na licu mesta. To nam uliva dodatnu snagu i to nas prosto tera da uvek težimo novim iskoracima. I novim radostima, naravno.

Ipak, iako je Srbija suverena na basketaškim terenima, zlatna olimpijska medalja i dalje ostaje nedosanjan san za tebe i tvoje saigrače?

- Naš sport raste, mnogo je država koje mu se priključuju, samim tim i novih, odličnih basketaša. Olimpijsko zlato sigurno jeste cilj kojem ćemo da težimo u nastavku ove i u sledećoj sezoni. Praktično smo već počeli s pripremama, odnosno skupljanjem bodova, jer za Pariz će se direktno kvalifikovati domaćin, selekcija Francuske, kao i prve dve reprezentacije na svetskoj listi. Nastojaćemo da budemo u tom dvojcu, ali će pravo učešća izboriti još pet ekipa, kroz kvalifikacije. A onda ćemo da vidimo gde smo i možemo li i do tog zlata. Duboko u sebi verujem da možemo!

Iako je reč o relativno novom sportu, basket 3x3 brzo je poprimio sve odlike vrhunskog profesionalizma, a sami igrači nemaju vremena ni za kakav odmor?

- Pauze nema, to je tačno, jer sada igramo na turnirima sa svojim timovima, a u mom slučaju to je Liman. Lično, izdržavam taj tempo, a zanimljiv je podatak da sam, primera radi, 2019. godine odigrao čak 25 takimičenja. Kako sada stvari stoje, ni ova godina neće se puno razlikovati, jer nas u septembru očekuje Evropsko prvenstva. Jedinu teškoću vidim u činjenici da smo premalo s našim porodicama. Ipak, od njih imamo razumevanje i punu podršku i to nam pomaže da istrajemo u onom čime se bavimo – dodao je Mihailo Vasić, najbolji sportista Vojvodine za 2022. godinu u izboru „Dnevnika“ i, sasvim je jasno, jedan od najozbiljnijih kandidata da tu titulu, kao što je u basketu i navikao, odbrani i na završetku ove sezone.

A. Predojević