Суђић: Опера "Фалстаф" захтева ангажованог слушаоца

Суђић је рекао да је "Фалстаф" необична опера из много разлога, а пре свега зато што се Ђузепе Верди у својој последњој опери не може препознати у односу на раније.

Према његовим речима, Ариго Боито је либрето урадио генијално  и опера је на први поглед бурлеска, али је много више од тога.

"То је бурлеска као носи сва отворена питања па чак и данашњег друштва. Иза лагане шале, подметања, превртљивости и свих могућих смешних ситуација стоји сложена човекова природа која је све само не савршена. Управо због тога 'фалстаф' доживљавамо толико актуелно", истакао је Суђић.

Док друга Вердијева дела плене музичком генијалношћу, аријама и лепотом звука, "Фалстаф" све то садржи али не на тај начин, истакао је диригент.

"Овде Верди скоро не пропушта шансу да превари солисте, орјкестар и публику, па и диригента. Због тога је јако тешко спремити ову урнебесну оперу, која доказује како Верди уме да пише комичну оперу. На вишем нивоу са пуно питања и горчине", истакао је Суђић.

Према његовим речима, није случајно да "Фалстаф" није извођен у Београду 50 година, јер чак и у иностранству то није наслов који иде свакодневно.

"Захтева ангажованог слушаоца, који не долази само да би се прошетао кроз лагани декор и лепу арију, чекајући тенорово високо ц. Рећи ћу вам да је процес упознавања солиста и свих актера био веома дуготрајан и сложен", навео је уметник.

Суђић је додао да "Фастаф" тражи од свих учесника далеко више труда и ангажмана да уђу у суштину сопствене улоге и целине опере.

"Овде је ансамбл на сцени са 11 главних протагониста, од којих се не може рећи који је важнији. Упознавање са свим детаљима текста и музике ће и у будуће представљати изазов за публику, јер 'Фалстаф' није опера за једно слушање", нагласио је Суђић.

Према његовим речима, "Фалстаф" сваким својим новим извођењем привлачи пажњу новим детаљем, а тих слојева има толико да их музичари на свакој проби откривају у великој количини.

"Фалстаф" је изузетно захтеван чак и када се изводи концертно без сценских покрета, јер подразумева толико урнебесних, брзи ситуација које су толико осетљиве и у идеалним концертним условима, истакао је Суђић.

"Диригент не управља само оркестром, веч мора да усагласи све солисте, хор, дешавања која су често неочекивана. За разлику од многих опера  које бих упоредио са вожњом финог аутомобила, 'Фалстаф' у много чему представља картинг", навео је Суђић.

У "Фалстафу" постоји и полиритмија у неким ситуацијама и то је Игор "Стравински пре Стравинског", нагласио је Суђић.

"За мене после свих опера и самог Стравинског, 'Фалстаф' представља изазов и никад не знате да ли ће та врста прецизности, хируршких резова и могућности да се читава опера одигра у 'фуроре' ритму , без испадања, бити достигнута на свакој представи", признао је диригент.

Суђић је додао да су музичари у оркестру ретко када уложили толики ангажман у савладавање партитуре, па опет нису сигурни да ли ће им све испасти на прави начин.

Према његовим речима, тениским речником у "Фалстафу" су "ударци врло брзи и лако можете погодити мрежу".

Упитан како види будућност опере у доба технолошких револуција, Суђић је рекао да о томе често размишља и да сматра да је управо "уметност она која ће бити последњи отклон људске цивилизације пред вештачком интелигенцијом".

"Уметност и несавршеност човека ће бити оно за шта ћемо се хватати, јер не можемо да одиграмо више ни партију шаха на нивоу машина. Нећемо моћи да одсвирамо и отпевамо као вештачка интелигенција, али ћемо моћи да то урадимо на људски начин, колико будемо људи у будућности", навео је Суђић.