ЈАЗ ИЗМЕЂУ ЖИВОТНОГ И ЗДРАВСТВЕНОГ ВЕКА: Живимо дуже, али дуже и умиремо
Људи живе дуже него икада раније. Од 1950. године, просечан животни век на глобалном нивоу порастао је са 47 на 73 године. Овај изузетан добитак је постигнут смањењем сиромаштва и искорењивањем болести. Али у земљама чији грађани сада живе у поодмаклој доби у осамдесетим и дуже, намеће се компликовано питање: Да ли ми заправо продужавамо живот или само одлажемо смрт?
Истраживање спроведено у Шведској открива да медицинска нега у поодмаклим годинама често продужава живот, али без значајног побољшања квалитета живота.
Студија, преноси РТС, скреће пажњу на јаз између „животног“ и „здравственог века“. У многим развијеним друштвима људи живе дуже, али такође већи део живота проводе у лошем здравственом стању.
Људи живе дуже него икада раније. Од 1950. године, просечан животни век на глобалном нивоу порастао је са 47 на 73 године. Овај изузетан добитак је постигнут смањењем сиромаштва и искорењивањем болести. Али у земљама чији грађани сада живе у поодмаклој доби у осамдесетим и дуже, намеће се компликовано питање: Да ли ми заправо продужавамо живот или само одлажемо смрт?
Тим истраживача са Института Каролинска у Шведској поставио је управо ово питање у новој студији која је недавно објављена у Америцан Јоурнал оф Public Health.
Две трећине свих смртних случајева пратила је екстензивна нега током последње године живота, а најмање половина је додатно захтевала медицинску негу, открили су истраживачи.
Како се додаје, већина смртних случајева данас није у складу са оним што се обично назива ‘лепа’ смрт.“
Студија скреће пажњу и на јаз о којем се често расправља између „животног века“ и „здравственог века“. Животни век је колико неко живи; здравствени век је колико дуго неко живи доброг здравственог стања, без хроничних болести и инвалидитета. У идеалном случају, они би требало да буду скоро једнаки. У ствари, како је људски животни век нагло растао у последњих пола века, здравствени век није одржао корак. Анализе указују на тренутни јаз од 10 до 15 година између њих у Сједињеним Државама, на пример.
Ебелинг и његове колеге су такође открили да је продужена нега на крају живота све чешћа код старијих од 83 године, што је очекивани животни век у Шведској, што указује на то да је већа вероватноћа да ће особе које дуже живе, дуже умирати подвргнути разним медицинским процедурама и физиолошким оптерећењима.
Нажалост, оно што нега на крају живота може да уради јесте да продужи животни век, са мало користи по здравље. Лекови и поступци који лече основна медицинска стања код старијих често су отежени чињеницом колико „здравља“ је заиста могуће повратити.
У закључку се наводи да је најбољи начин да се повећа здравствени век и да се остане независан од помоћи до самог краја, јесте да спречимо да дођемо у то стање. То значи здрав стил живота – да се правилно хранимо, уздржавамо од пушења, умерено пијемо алкохол, одржавамо друштвене контакте, чувамо менталну кондицију, а изнад свега, будемо физички активни. А то значи задржати ове навике и у старости.
Главни закључак је да како бисмо себи пружили најбољу шансу за „лепу“ смрт, треба да радимо ствари које ће нам помоћи да сачувамо квалитет живота.
РТС